Вести


Заседање Скупштине АП Војводине

Нови Сад , 28. децембар 2012.
-A A +A







Заседање Скупштине АП Војводине.

Нови Сад , 28. децембар 2012. .

Нови Сад, 28. децембар 2012. године -  Скупштина АП Војводине размотрила је амандмане на Предлог закона о развојном фонду АП Војводине. Као овлашћени предлагач овог закона пред Народном скупштином, Скупштина Војводине је, на предлог Владе Војводине који је образложио покрајински секретар за финансије Зоран Радоман, од 22 пристигла амандмана прихватила седам амандмана, које су поднели Влада Републике Србије и поједини народни посланици. Скупштина Војводине донела је Покрајинску скупштинску одлуку о буџету АП Војводине за 2013. годину. Тим поводом, председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић изразио је наду да је ово последњи буџет који је био, стицајем објективних околности, последица политичких договора и преговарања, те да ће наредни буџет бити доношен у условима у којима ће на конзистентан начин бити решено финансирање Покрајине посебним законом.
{флв}28122012_Пајтиц{/флв} "Доношењем овог буџета у износу нешто преко 80 милијарди динара, дефинишемо оквире за своје деловање тиме  што смо гро оних средстава која су суштински опредељена за трошкове Покрајине, која нису трансферна, определили за развој привреде, пољопривреде, за инвестирање у здравство. У претходном периоду настојали смо да кроз унутрашње уштеде повећамо обим тих средстава која су Уставом гарантована и са смањењем више од 10 посто администрације, дошли у ситуацију да око 160 милиона динара годишње  уштедимо. Обећали смо да са повећањем надлежности нећемо повећати администрацију", рекао је Пајтић, "и то своје обећање смо испунили. Напротив, ми смо за преузимање око 150 нових надлежности, успели да смањимо администрацију за више од 10 посто. Такав рационалан приступ биће присутан и убудуће." Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић је изјавио да се доношењем овог буџета не одустаје од тужбе Уставном суду Србије. "Наиме, наш захтев за оцену уставности одредаба Закона о буџетском систему и те како је и више него актуелан и очекујемо да се по њему брзо реагује, јер је смањен оквир на основу кога се опредељује финансијски минимум за Покрајину Војводину. Ми не одустајемо од захтева да се испуни и онај део који се односи на инвестирање у капитална улагања, између осталог и у најзамашнији у наредној години - пројекат тунела кроз Фрушку гору, односно пута који ће водити кроз јужну Бачку и кроз Срем у почетку, а касније се, у наредним годинама, надовезати и на средњи Банат до румунске границе," рекао је Пајтић. "Са овим буџетом ми не одустајемо од наше претензије да Покрајина у наредним годинама реализује буџет онако како то Устав каже, а не онако како се политичари договоре. Због тога ће полазна основа наших чланова комисије бити да Покрајина мора доћи у позицију да кроз децентрализацију пореске управе убира приходе и да сама  убира оно што је Уставом гарантовано, да остатак средстава преусмери. То решење може да доведе до тога да више немамо ону врсту траума у јавности коју смо имали сваки пут када се  доноси буџет, сваки пут када се доноси ребаланс буџета. Нема разлога траумама, нема разлога да се не договоримо око нечега што налаже највиши правни акт ове земље, а најбољи начин је управо ово. Дефинисање закона о финансирању покрајине у будућности,  кроз неке порезе који ће се сутра мењати и чије ће се димензије мењати, који ће се сутра укидати - опет није одрживо решење и опет се може доћи у позицију дизања тензија преко сваке мере и без икакве потребе.
Наш је, дакле, захтев децентрализација пореске управе, могућност да Покрајина убира приходе, да, мимо онога што су Уставне гаранције, све  остале приходе трансферише према централним инстутуцијама, републичким органима и то је начин, да сви заједно радимо складно, да заједнички реализујемо пројекте који су од интереса за Покрајину Војводину, за Србију, као што је поменути тунел кроз Фрушку гору, као што је Клинички центар Војводине, чији наставак очекујемо у овој години, као што су и сви они инфраструктурни пројекти - пројекти запошљавања који нас очекују у годинама пред нама.  Времена су тешка, ова година је била јако тешка, следећа година ће, по свој прилици, бити још тежа и то је обавеза за све покрајинске институције да у тим годинама о у тим временима које доносе са собом многе изазове и даље штеде и рационализују своје пословање, онако како смо то чинили ове године", рекао је председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић у свом обраћању покрајинским посланицима поводом  Предлога буџета АП Војводине за 2013. годину. Предлог Покрајинске скупштинске одлуке о буџету АП Војводине за 2013. годину, образложио је покрајински секретар за финансије Зоран Радоман:

"Данас се пред вама налази Предлог покрајинског буџета за 2013. годину, нешто касније него што је то било ранијих година и нешто касније него што то налаже буџетски календар. Разлози за то су вам познати, имајући у виду да смо из овог дома предлагали амандмане на републички буџет за 2013. годину, а којим се, у недостатку посебног закона о финансирању Војводине, у највећем делу и утврђују извори финансирања покрајинског буџета. Такође вам је познато, да предложени амандмани којима смо тражили другачије дефинисање припадности прихода Покрајини, нису прихваћени. Напорима које је чинила Покрајинска влада, а у циљу доношења акта којим ће се ипак уместо привременог, од почетка 2013. године вршити стално финансирање функција и надлежности Покрајине, добијена  је сагласност  Министартсва финансија и привреде,  да се буџету Војводине у наредној години пренесе 12 милијарди средстава за улагање у изградњу Тунела кроз Фрушку гору са прилазним путевима, а  чиме је обезбеђена и уставна формула за креирање покрајинског буџета за наредну годину. Ипак, предлог покрајинског буџета за следећу годину, упутили смо Скупштини у редован поступак доношења, како би избегли ситуацију, да један овако важан документ, разматрамо по хитном поступку. Покрајински  буџет за 2013. годину, пројектован је  предлогом ове одлуке на нивоу од 80,75 милијарди динара, а што је у односу на актуелни  буџет за ову годину мање  за око 2%. Укупан фискални дефицит исказан је у износу од 29,4 милиона динара, а извори његовог покрића обезбеђени су из пренетих средстава из ранијих година. Предлогженим буџетом за 2013. годину,  настојало се, да се распоред средстава компонује на начин најефикаснијег утицаја на примарне циљеве актуелне економске  политике земље: подршку привреди и запошљавању. Такође, а  у складу са могућностима, настојало се,  да се и овим буџетом  обезбеди  континуитет у реализацији мера и програма које покрајинска Влада реализује већ неколико година у домену социјалне подршке.  У структури прихода, као и протеклих година доминирају  трансферна средства која се преносе из буџета Републике, а планирана су  у укупном износу од 51,7  милијарди динара   од чега за: - финансирање расхода за запослене у образовању на територији АП Војводине -29,1 милијарда  динара; - наменске трансфере за капитална улагања -  13,1 милијарда динара;  - наменске и ненаменске трансфере јединицама локалне самоуправе на територији  Војводине - 9,4 милијарде динара Следећу групу прихода, који су у структури укупних средстава покрајинског буџета по обиму најзначајнији чине изворни и уступљени приходи, а планирани су у висини од 15,2 милијарде динара.
Уступљени приходи планирани су из дела прихода од пореза на доходак грађана - пореза на зараде и дела прихода од пореза на добит предузећа у износу од 14,7 милијарди динара (приход од пореза на зараде планиран је у висини од 5,9 милијарди динара, а приход од пореза на добит у висини од 8,8 милијарди динара).  Законом о буџету Републике Србије  за  2013. годину утврђене су исте стопе учешћа буџета Аутономне Покрајине Војводине у порезу на зараде ( 18%) и у порезу на добит предузећа (42,7%) од износа средстава остварених на територији Аутономне Покрајине Војводине, као и стопе учешћа које је буџет Покрајине имао из ових пореских облика у 2012. години. У односу на планирана средства из ових прихода 2012. године,  приходи од пореза на зараде су пројектовани са растом од 7% а  од пореза на добит предузећа, на нивоу остварења из претходне године, односно  са номиналним растом од 56,8%, имајући у виду повећање пореске стопе са садашњих 10% на 15%.  Остали изворни приходи планирани су у износу од 552,4 милиона динара, од којих су најзначајнији приходи од: накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса (280 милиона динара) и  камата (192 милиона динара). Предложеном одлуком планирана су и примања од задуживања емитовањем хартија од вредности у износу од 7,0 милијарди динара. Неопходност планирања задуживања условљен је потребом реализације  Споразума о преносу  имовине и обавеза Развојне банке Војводине, који су закључили Влада Републике Србије, са једне стране, и Влада Аутономне Покрајине Војводине, са друге стране. Наведеним Споразумом  предвиђене су активности у циљу преноса дела имовине и обавеза Развојне банке на банку преузимаоца, као и пренос дела активе Развојне банке  на Развојни фонд Војводине. Наменски приходи, односно јавни приходи чије је коришћење утврђено посебним секторским законима, планирани су у висини од 4,6 милијарди динара, а што је за 943,76 милиона динара више него ове године. Највећи део ових прихода, 4,55 милијарди динара,  планиран је из накнада из области пољопривреде, водопривреде, шумарства (2,7 милијарди динара водопривредне накнаде, 1,75 милијарди динара од закупа пољопривредног земљишта у државној својини). Предложеном одлуком обухваћена су и примања од наплате потраживања Фонда за развој аутономне покрајине војводине, а која се процењују за 2013. годину у висини од 600,0 милиона динара. У  поступку престанка рада овог Фонда, средства која Фонда остварује наплатом потраживања по датим кредитима, преносе се у посебан буџетски фонд којим управља Покрајинска влада. И на крају, овом Одлуком планирна су и распоређена и : -           примања од продаје капитала субјеката приватизације са територије Аутономне Покрајине Војводине у износу од 200,0 милиона динара. Како су ови приходи везани за спровођење процеса приватизације, а који је практично завршен, те иако их је врло тешко процењивати, ипак су за следећу буџетску годину пројектовани на наведеном нивоу, имајући у виду да су ове године остварени у износу од преко 600 милиона динара; -           пренета средства из ранијих година у износу од 948,6 милиона динара  и -           додатни приходи и примања  директних и индиректних корисника буџетских средстава у износу од 468,3 милиона динара. Ови приходи планирани су пре свега по основу прихода које корисници процењују да ће остварити употребом јавних средстава и из  донаторских извора.    Структуру расходне стране предложеног буџета, представићу кроз пет сегмената, а који надам се дају најјаснију  слику предложеног распореда средстава, са становишта тога за коју употребу су намењена: 1. Највеће учешће у структури расхода покрајинског буџета имају  средства која се трансферно из републичког буџета преносе буџету Војводине, а намењана су општинама, градовима и установама образовања на територији АПВ. Ова средства утврђена су на нивоу од 38,5 милијарди динара и у укупно распоређеним средствима учествују са  47,7%.   2. По  обиму и значају који им је предложеним распоредом дат, другу групу расхода чине средства распоређена у циљу оживљавања и подршке привреди и пољопривреди, запошљавању и инвестирању у капитална улагања. За ове намене издвојено је преко 23,7  милијарди динара (или 29,4%), и овим средствима вршиће се директан утицај на привредни живот Покрајине и то за:   - инвестициону активности и капитална улагања 16,2 милијарде динара; - подршку развоју пољопривреде кроз субвенције и друге помоћи  и преко Покрајинског фонда за развој пољопривреде - 5,7 милијарди динара (за водопривреду-2,7 милијарди динара, за унапређење сточарства 60 милиона динара, за шумарство 246 милиона динара, за ловство 38 милиона динара, уређење пољопривредног земљишта- за 2,3 милијарде динара, за саветодавство преко пољопривредних стручних служби-150 милиона динара;за мере подршке спровођењу пољопривредне политике-210 милиона динара и за кредитне линије преко Покрајинског фонда за пољопривреду-50 милиона динара)  ;  - реализацију мера активне политике запошљавања непосредним подстицајима из буџета у износу од 462,0  милиона динара и 19,2 милиона динара за едукације и обуке у професионалним вештинама, а у циљу лакшег запошљавања; - финансирање технолошке припреме и изградње нових производних капацитета у области нових технологија  - 236,30 милиона динара; - урбанистичко планирање -97,1 милион динара - финансирање у области  енергетике и минералних сировина (подршка развоју обновљивих извора енергије, спречавање и отклањање штетних последица насталих експлоатацијом минералних сировина и др) - 328,4 милиона динара; - програме у области подршке привреди  - 474,2 милиона динара (за развој:  туризма -119 милиона динара; саобраћаја-134,7 милиона динара, развоју предузетништва, малих и средњих предузећа -122,7 милиона динара, старих заната- 13,3 милиона динара, кластера-16,8 милиона динара промовисњу путем сајмова- 62,8 милиона динара и др)  и - обнављање робних резерви у износу од 214,9 милиона динара. 3. Трећи сегмент расхода чији је распоред укључен у предлог ове одлуке јесу средства чија је намена усмерена ка подизању нивоа здравствене заштите и решавању проблема социјалне природе. За ове намене предвиђена је   1 милијарду  динара:  -  подстицајна средства у износу од 200 милиона динара а чија је  функција побољшања лоше демографске слике  Војводине;   - средства планирана за  опремање здравствених установа и  унапређење услова лечења, као и посебне програме здравствене заштите- 664,7 милиона динара; - за  унапређење социјалне заштите у Војводини,   финансијску подршку избеглим, прогнаним и расељеним лицима  и хуманитарним организацијама, као и социјалне програме у предузећима у којима АП Војводина врши права оснивача у погледу финансирања или управљања - 111,4  милиона динара;  4. Посебну групу расхода чине средства намењена  за сервисирање дуга и средства потребна за уравнотежење билансних позиција у трансакцији преноса дела имовине и обавеза Развојне банке Војводине на банку преузимаоца. Ова средства пројектована су у укупном износу од 9,3 милијарде: - за отплату јавног дуга у 2013. години, 2,3 миљарде динара -и - за уравнотежење билансних позиција у висини  разлике вредности дела осигураних и неосигураних депозита и дела вредности активе Развојне банке Војводине у трансакцији преноса на банку преузимаоца 7 милијарди динара. 5. И на крају посебну групу расхода чине средства која нису обухваћена у претходном разврставању, а износе укупно 8,2 милијарде динара и намењена су за вршење надлежности које Покрајина има у области културе, информисања, заштите животне средине, образовању, спорту и другим областима. Најазначајнији расходи  у овој групи су намењени за финансирање: - програма и пројеката у области културе укључујући и рад и програме  13 установа културе од покрајинског значаја - 891,7  милиона динара; - надлежности, програма и активности у области заштите животне средине -550 милиона динара; - остваривање функције у области образовања 507,7 милиона динара;  - подстицаја јавном информисању и субвенције медијима од покрајинског значаја 462,9 милиона динара;  - научних  и технолошких пројеката и истраживања - 346,9 милиона динара; - сегмената друштва везаних за спорт и спортске делатности - 344,6 милиона динара; - верске и етничке заједнице и афирмацију мултикултурализма 158,5 милиона динара; - редовног рада политичких субјеката који учествују у покрајинском парламенту  - 83,4 милиона динара; - расхода за запослене за све директне и индиректне кориснике покрајинског буџета 3,05 милијарди динара (у укупним средствима ови расходи учествују са 3,78%); - рада Покрајинске изборне комисије (35,35 милиона динара); рад Фонда ''Европски послови'' (92,4 милиона динара); Истраживачког развојног института за низијско шумарство и заштиту животне средине (7,7 милиона динара); Научног института за прехрамбене технологије (23,9 милиона динара) и др. И у овом буџету, као и ранијих година, предвиђене су одредбе чији је циљ пре свега даље унапређење јавних финансија, при чему је ван прописаних процедура за доделу средстава из буџета  остао само неопходно нужан део планираних апропријација за које се овакав поступак или не може спроводити или га је  неекономично спроводити. Поједине одредбе ове одлуке односе се на остале кориснике буџетских средстава,  у којима Покрајина врши права оснивача у погледу управљања или финансирања. У том смислу   предвиђен је поступак којим ће се уредити обавеза и за остале кориснике јавних средстава Покрајине да  врате  неутрошена средства која су им у 2012. години пренета из покрајинског буџета. Овом одлуком предвиђене су и  одредбе  у циљу јачања финансијске дисциплине везане за плаћање у комерцијалним трансакцијама, дефинисањем приоритета у плаћању и санкција за кршење рокова у измиривању обавеза."
{флв}28122012_Пузовиц{/флв}Скупштина АП Војводине донела је Одлуку о изради Просторног плана подручја посебне намене културног предела Бач. Разлози за његово доношење проистичу из потребе реализације једног од стратешких приоритета у области заштите, уређења и унапређења  културних добара, који је утврђен Просторним планом Србије и Регионалним просторним планом Војводине. Израда овог Просторног плана неопходан је услов за употпуњавање међународно прописане документације (УНЕСКО) за процедуру уписа на Листу светске културне баштине, која је започета 2010. године уписом на прелиминарну Листу. Покрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине др Слободан Пузовић истакао је да Просторни план подручја посебне намене културног предела Бач, обухвата општину Бач, Оџаци и Бачка Паланка, односно 56,7 хиљада хектара. "Реч је о културној и природној баштини од јединственог регионалног, националног, а посебно међународног значаја. Живот на том простору датира, у континуитету, више од осам миленијума", рекао је др Слободан Пузовић и додао да су човек и природа у тај простор уткали многе природне и културне вредности, које су препознате не само на националном, него и на међународном нивоу. "Због тога смо и предложили израду Просторног плана подручја посебне намене културног предела Бач, који треба да буде у складу са одлукама и оним што је зацртано у Просторном плану Републике Србије и Регионалном просторном плану АП Војводине у претходне две године. Циљ нам је да ту природну и културну баштину на одговарајући начин валоризујемо и да је, у будућем периоду, ставимо у функцију одрживог развоја" рекао је др Слободан Пузовић и додао да ће саставни део програма бити стратешка процена утицаја на животну средину, што је у складу са одговарајућим законом. Пузовић је додао да ће носилац програма бити Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, координатор Републичка агенција за просторно планирање, организациона јединица за Војводину, а обрађивач Завод за урбанизам Војводине.Међународни аспект Просторног плана подручја посебне намене културног предела Бач је изузетно важан, јер ће његовом израдом бити учињен значајан корак ка укључивању подручја тврђаве Бач, са подграђем и широм околином, на светску листу културне баштине по Унеску. Пузовић је најавио још један значајан програм, на светском нивоу, који су подржале Уједињене нације, Европска унија и бројне европске земаље и фондације. Реч је о програму Унеско маб (Човек и биосфера), односно програму формирања резервата биосфере Драва - Дунав - Мура на 800 хиљада хектара, који ће обухватити пет држава -  Аустрију, Мађарску, Словенију, Хрватску и Србију"Имамо сигнале да ће оквиру програма Унеска културне баштине и Унеска маб, у наредних пет година бити опредељено више од 4 милијарде евра", рекао је Пузовић и додао да је важно државе и партнери имају спремну пројектно-планску документацију, конктерну визију и конкретене пројекте, којима ће моћи да аплицирају и повуку одређена средства. "Нама је битно да кроз израду овог плана обезбедимо предуслове за аплицирање, за добијање преко потребне финасијске подршке за очување овог природног и културног блага, и да га усмеримо ка одрживом развоју локалних заједница, развоју еко и етно туризма, програмима рекреације и едукације, производњи здравствено безбедне хране, ка зеленој економији и другим сферама", рекао је др Пузовић.  Покрајински посланици усвојили су Извештај о раду Покрајинског фонда за развој пољопривреде за период 1. јануар - 31. децембар 2011. године. Скупштина Војводине утврдила је предлог кандидата за именовање члана и заменика члана делегације Републике Србије у Конгрес локалних и регионалних власти Савета Европе. Кандидати су проф. др Зоран Јеличић за члана делегације и Стојанка Лекић, за заменика члана делегације.Покрајински посланици донели су Одлуку о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета АП Војводине за 2012. годину и Покрајинску скупштинску одлуку о изменама Покрајинске скупштинске одлуке о престанку рада Фонда за развој АП Војводине.

Најновије вести


Све вести

You are here


Контакт


  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21101 Нови Сад
  • Аутономна Покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-40-00
  • presbiro@vojvodina.gov.rs