Вести


Изабрана Влада АП Војводине

Инђија , 11. јул 2012.
-A A +A







Изабрана Влада АП Војводине.

Инђија , 11. јул 2012. .

Нови Сад, 11.јул 2012. - На данашњој 3. седници Скупштине Војводине, изабрана је нова Влада АП Војводине, а Бојан Пајтић, доктор правних наука, за председника Владе.
Обраћајући се председнику Скупштине АП Војводине, посланицима Покрајинског парламента и грађанима, председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић захвалио се свим представницима овог узвишеног дома, представницима посланичких група који су га подржали и онима који то нису, а који су уз конструктивне критике и биране речи, говорили о раду претходног сазива Владе АП Војводине. - Свестан сам да нико није савршен и да постоје грешке, али оно у шта вас уверавам, јесте да ћемо избећи једноумље и да ћемо заиста уважавати свачије мишљење, јер ни претходних осам година нисам делио општине, нити посланике, на црвене, зелене, жуте или плаве, него сам уважавао вољу грађана Војводине. Јасно је да економске категорије и бројеви не говоре у прилог неком великом и значајном напретку, али они то не говоре ни у Европској унији, ни у Русији , ни у САД, нити Латинској Амеирици и молим вас да рад будуће Покрајинске владе меримо објективним могућностима, да је меримо озбиљно, одговорно, да чинимо то ефикасно, а не мерилима која превазилазе наше моћи и моћи Владе ове земље. - Ова Влада биће мања и ефикаснија него претходна - рекао је у уводном излагању председник Пајтић. - Пре четири године изабрали смо у том тренутку за чланове Извршног већа 17 секретара. Ова нова Влада имаће 11 ресора и тешко је замислити мање, због различитих делатности, којима се ови Секретаријати баве. Настојали смо да концентришемо и укрупнимо потенцијале, што не значи по дефиницији да је рад Владе, која има мање секретаријата ефикаснији, али у прилог овоме иду и биографије људи које предлажем.
У свом експозеу председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић је рекао: {флв}11072012_Експозе_Др_Бојана_Пајтица{/флв}
„ Уважени посланици Скупштине Војводине, пред нама су следећи задаци.
Прво: Да искористимо све што нам пружа кандидатура за чланство у Европској унији и европски фондови, који нам тиме постају доступни.
Друго: да свакој војвођанској општини обезбедимо индустријску или радну зону.
Треће: да наставимо програм подстицања нових технологија у малим и средњим предузећима и да свим домаћим и страним инвеститорима омогућимо да по најповољњим условима запошљавају људе.
Четрвто: да у Војводини сваки пољопривредник сам одлучи шта ће да производи, али да са сигурношћу зна колико ће држава да му помогне и колико може да прода на стабилном тржишту јасних правила. Улагање у инфраструктуру, механизацију, стандрадизацију, удруживање пољопривредника, интензивирање пољопривредне производње и пласман финалних производа на светско тржиште једини је прави пут у друштву са развијеним аграром, што Војводина мора да буде.
Пето: Да рецепт успешних војвођанских општина у привлачењу страних инвестиција применимо у свим војвођанским местима, а тај рецепт је један једини - спровођење реформи нон- стоп.
Шесто: Да покренемо програм пуног запошљавања најстручнијих незапослених лица, али да стимулишемо и запошљавање у породицама у којима нико не ради или су најслабијег материјалног стања. Више посла, развој привреде и пољопривреде, наш су примарни задатак. Зато ће седница прве војвођанске Владе бити одржана са стручњацима и најодговорнијим људима из Привредне коморе Војводине и Асоцијације пољопривредника. Циљеви војвођанске привреде и пољопривреде, нарочито извозника, и наши су циљеви. Основаћемо привредни и пољопривредни савет Војводине. Дефинисаћемо заједничку стратегију и решавати проблеме у складу са приоритетима.
Седмо: Треба да наставимо са капиталним улагањима у кључне саобраћајнице, мостове и тунел кроз Фрушку гору.
Осмо и девето: Да у наредном периоду отворимо „Каменицу 2" и да кренемо са изградњом новог Клиничког центра Војводине. Да Војводина буде европска по својим здравственим установама, јер у Војводини нико не сме да се боји болести и немогућности лечења.
Десето: Можда капитализам јесте најефисканији и најпродуктивнији, али ми захтевамо и социјалну правду. Мање похлепе, више бриге за сигурност и безбедност људи. Нас треба да воде једноставна начела, у која дубоко верујем. Сврха економије није профит него добробит свих људи. Политичари не владају, него служе грађанима. Економски раст није сам себи циљ, него средство за праведније људско друштво.
Једанаесто: Извештаји свих релевантних европских институција јасно исказују да је питање свих националних мањина у Војводини узорно решено. Ми сматрамо да је решено само ако се стално и без прекида решава. Људска и мањинска права, слободе и обавезе морају се стално бранити, унапређивати и развијати.
Дванаесто: Хоћемо да вратимо наше младе и стручне људе из иностранства и да задржимо у Војводини све који су овде завршили факуллтете. Хоћемо да младе склонимо са улице, да се деца и омладина у свим општинама баве спортом и културом бесплатно, уз бригу стручњака, које ћемо заједно ангажовати. Даме и господо посланици, пред Србијом и Војводином у Србији предстоји тешко време, тешке одлуке и тежак рад. Не треба тога да се плашимо, јер што пре кренемо пре ћемо стићи. Ускоро ће бити конституисана и нова Влада Републике Србије. Ако некога интересује какав ћемо однос имати према тој Влади, одговарамо на једини могући начин речима Зорана чинђића:" Налазимо се у броду пуном воде и сви је морамо избацивати и пловити у истом смеру." Морамо да решимо кључне проблеме привреде и система, као што је неконкурентност, висока јавна потошња, мањак инвестиција, корупција и неефикасна јавна управа. Потребна нам је истинска владавина закона, нужна за привлачење страних инвестиција и бржи излазак економије на слободно тржиште, наставак реституције, приватне имовине и спречавање да приватни интереси отуђе јавна добра. Наша држава мора да спроведе политичка мерила из Копенхагена, да примени договор са Приштином, да спроведе одредбе Споразума о стабилизацији и прдируживању, да успостави делотворну тржишну привреду и да очува макроекономску стабилност. Мораћемо да штедимо, али сви једнако. Скупштина и Влада АП Војводине никада се неће устручавати да републичким органима и иснтитуцијама пруже подршку у сарадњи и помоћ у остварењу ових циљева, али никада се нећемо либити да спречимо сваки покушај умањивања или ускраћивања онога што припада Војводини и њеним грађанима.
Даме и господо, поштовани грађани, уважени посланици Скупштине АП Војводине, нова војвођанска Влада радиће боље, ефикасније и више. Ако хоћемо циљ, онда хоћемо и средства, која воде до тог циља. Одрастимо једном као народ и као људи, одрецимо се демагогије и популизма.Прихватимо цену за визију коју смо изабарли. Ако ту визију остваримо, онда ни цена није превисока. Пред нама је највећи изазов, треба сви да докажемо да смо достојни људи који имају поверења у нас. Даме и господо, за чланове Владе АП Војводине предлажем: -за потпредседника Владе и покрајинског секретара за науку, технолошки развој и високо образовање: професора доктора Драгослава Петровића, - за потпредседника Владе и покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду: Горана Јешића, - за потпредседника Владе и покрајинског секретара за образовање, управу и националне заједнице: мр Андора Делија, - за потпредседника Владе и секретара за културу и јавно информисање: Славишу Грујића, - за покрајинског секретара за привреду, запошљавање и равноправност полова: Мирослава Васина, - за покрајинског секретара за финансије: Зорана Радомана, - за покрајинског секретара за здравство, социјалну политику и демографију: проф. др Весну Копитовић, - за покрајинског секретара за енергетику и минералне сировине: Наташу Павићевић Бајић, - за покрајинског секретара за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу: Бранислава Бугарског, - за покрајинског секретара за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине: др Слободана Пузовића, - за покрајинског секретара за спорт и омладину: Маринику Чобану.
проф. др Драгослав Петровић Рођен 1. маја 1949. године у Ковиљу. Дипломирани је физичар, а магистарску тезу радио је на Институту за минералогију и геологију у Берну у Швајцарској. Докторирао је 1980. године на природно - математичком факултету у Новом Саду из области нових материјала. Од 1991. године редовни је професор на Департману за физику Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Био је директор Института за физику ПМФ у Новом Саду, в.д. директор Института за нуклеарне науке Винча, проректор Универзитета у Новом Саду, секретар Фонда за науку Војводине, председник Већа за развој Универзитета у Новом Саду итд.
У два мандата (од 2004. до 2008., односно 2008-2012.) обављао је функцију покрајинског секретара за науку и технолошки развој. Горан Јешић Горан Јешић рођен је 3. августа 1974. године у Сремској Митровици. Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Говори енглески језик. За увођење електронске управе (е-говернмент), добитник је европске награде, односно признања. У протеклих 12 година, колико је Горан Јешић на челу општине Инђија, у ту општину уложено је 500 милиона евра директних инвестиција, што чини највећи проценат директних инвестиција по глави становника у Србији. Магазин „Фајненшл тајмс" је 2012. године општини Инђија доделио признање - за другу најбољу дестинацију у Европи према ефективности трошкова улагања. 2011. године Национална алијанса за локални економски развој прогласила га је „реформатором године", а почетком 2012. прва европска кућа доделила му је признање „најевропљанин". Мр Андор Дели Андор Дели рођен је 2.05.1977. у Бечеју. Правни факултет и магистарске студије завршио је у Новом Саду. Током 2003. године боравио је у Немачкој као стипендиста Фондације за међународно правну сарадњу. Од 2010. године обавља функцију покрајинског секретара за прописе, управу и националне заједнице. Говори мађарски, српски, енглески и немачки језик. Славиша Грујић Славиша Грујић рођен је 03.07.1960. године. Академију за филм и тв завршио је у Москви. Радио је као главни и одговорни уредник РТВ Нови Сад, главни и одговорни уредник ТВ Аполо, као саветник председника Скупштине АП Војводине. Говори енглески и руски језик. Мирослав Васин Мирослав Васин је Правни факултет завршио је у Београду. Члан је Савета за запошљавање Републике Србије, члан је Савета за заштиту на раду Републике Србије, члан је Савета за избегла, прогнана и расељена лица. Од 2008. године обавља функцију покрајинског секретара за рад, запошљавање и равноправност полова Говори руски и енглески језик. Зоран Радоман Зоран Радоман рођен је 12.02.1954. године у Суботици. Дипломирани је економиста - пословноправног смера. Од 2004. године обавља послове директора Регионалног центра Нови Сад, као организационог дела Пореске управе.
Национална алијанса за локални економски развој додељује му признање реформатора године 2010. године.
2012. године је био добитник је признања "Капетан Миша Анастасијевић" за високе домете функционисања пореског система. Слободан Пузовић Слободан Пузовић је рођен 1962. године. Шумарски факултет завршио је у Београду. 2008. године докторирао је на Природно математичком факултету у Новом Саду, Департман за биологију и екологију. Говори руски и енглески језик. Члан је Српског биолошког друштва и Извршног одбора Друштва еколога србије. Члан је и сарадник више међународних асоцијација и стручних тимова. Има око 155 објављених референци у периоду 1984 - 2007: 50 научних радова, 30 извода саопштења и резимеа на конгресима и симпозијумима; 6 монографија и посебних издања; 8 експертских студија; више од 60 стручно-популарних чланака у штампи и часописима. Наташа Павићевић Бајић Наташа Павићевић Бајић рођена је 11.03.1972. године. Завршила је Правни факултет Универзитета у Новом Саду, говори енглески језик. Врши функцију генералног директора Ветеринарског завода Суботица. Проглашена је за најбољу жену менаџера у Војводини.
Бранислав Бугарски Бранислав Бугарски рођен је 1975. године у Новом Саду. Дипломирао је на престижној Берлинској школи економије и права. Субспецијалност у току студија стекао је у областима маркетинга, области малих и средњих предузећа у земљама у развоју, као и у области интернацинализације и глобализације привредних процеса. Од 2004. године запослен је у Фонду за подршку инвестиција у Војводини, прво као саветник, а затаим и као директор. Говори немачки и енглески језик.
 Мариника Чобану Мариника Чобану рођена је 08.08.1974. године. Дипломирани је филолог енглеског и румунског језика и књижевности. Заменица је директора канцеларије Националног савета за децентрализацију Републике Србије, а годинама је радила као уредница - коментаторка недељника "Либертатеа". Говори енглески и румунски језик.
Проф. др Весна Копитовић Проф. др Весна Копитовић, рођена је 21.03.1966. године. Магистарску тезу под насловом ,,Компаративне вредности пролактина и естрадиола у серуму и фоликуларној течности,, одбаранила је 1994 године. Докторску тезу из области стерилитета одбранила је 2003. године. Аутор је и коаутор више од научних и стручних радова из области гинекологије. Добитник је вредне награде европског Удружења за гинеколошку ендоскопију. Управник је Завода за хуману репродукцију. Носилац је програма и вођа тима за вантелесну оплодњу на Клиници за гинекологију и акушерство, која је забележила најбоље резултате у овој области у региону. Говори енглески и италијански језик.

Најаве

 

Тренутно нема најављених догађаја

Календар Све најаве

Најновије вести


Све вести

You are here


Контакт


  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21101 Нови Сад
  • Аутономна Покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-40-00
  • presbiro@vojvodina.gov.rs