Вести


Одржана међународна конференција „ Индустријско наслеђе – ревитализација у функцији стварања нових креативних простора – изазови и праксе“

Нови Сад , 15. мај 2015.
-A A +A







Одржана међународна конференција „ Индустријско наслеђе – ревитализација у функцији стварања нових креативних простора – изазови и праксе“.

Нови Сад , 15. мај 2015. .

У Великој сали Скупштине Војводине, данас је одржана међународна конференција под називом: „ Индустријско наслеђе – ревитализација у функцији стварања нових креативних простора – изазови и праксе“. Конференцију је отворио Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање АП Војводине. У уводном делу присутнима су се обратили и Франц Шаусбергер (Franz Schausberger), председник Управног одбора директора Института европских регија (IRE) из Салзбурга, проф. др. Радован Пејановић, вршилац дужности ректора Новосадског универзитета и Бојана Каравидић, председница Suburbiuma.

У присуству бројних гостију и стручњака из 45 војвођанских општина, представника неколико завода за заштиту споменика културе, музеја и архива, покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић је рекао: “Претходница данашње велике конференције посвећене индустријском наслеђу било је издање књиге Завода за културу Војводине “Нови креативни простори Војводине”, у којој су обрађени сви објекти индустријског наслеђа наше регије”.

„У питању су 47 објекта, на којима може да се ради, што значи да нису предмет реституције или неразјашњених формално-правних наследника. Од тог броја већ можемо да одузмемо неколико, јер је Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање уложио средства у адаптацију врдничке “Касине” и у плану је реконструкција “Коњушнице” у том месту, надомак Бање Врдник. Осим тога, завршени су управо радови на Житном магацину у Новом Милошеву, а у плану је да се тамо среди и Млин. Поменућу најсветлији пример, а то су преводница и млин у Малом Стапару, који су завршени захваљујући улагањима ЈП “Воде Војводине” и то је објекат, који данас тражи своје даље садржаје. Због свега тога данас смо се окупили у великом броју, како би од наших колега из других земаља чули њихова искуства, разменили сазнања и кренули даље у реализацију сређивања осталих објеката. Секретаријат на чијем сам челу поред подршке великим пројектима, као што је и индустријско наслеђе тежи да помогне и неке нове пројекте, као што су отварање малих приватних музеја и много тога другог што ће унапредити развој културе у овом регион,” закључио је у свом излагању Славиша Грујић.
Франц Шаусбергер, председник Управног одбора директора Института европских регија из Салзбурга поздравио је организовање велике међународне конференције, јер је препознат значај данашње теме. Савет Европе ову годину је прогласио годином индустријског и техничког наслеђа и Европа је од земље до земље у складу са својим могућностима на очувању тога пуно урадила. Примера ради, објаснио је Шаусбергер, ја долазим из Салзбурга, што је некада била богата грофовија, захваљујући руднику соли (одакле му и име потиче), који је радио 7.000 година и протеже се до келтских времена. Након његовог затварања људи су остали без посла, али корак по корак, рудник је претворен у музеј рудника соли и данас на годишњем нивоу имамо преко 200.000 посетилаца, а осим њега ту је и келтско село, као посебна туристичка атракција. Зато је битно препознати, таргетирати она места, која ће имати оправдане економске садржаје, туристичке потенцијале и бити на добробит својој заједници.

Испред Новосадског универзитета обратио се проф. др. Радован Пејановић, вршилац дужности ректора, који је рекао да је индустријско наслеђе део културног капитала и зато је важно радити на његовом истраживању. У том контексту то је значајан ресурс у развоју друштва, јер реиндустријализација подразумева укључивање културе у тај процес. То је заправо, очување етничког идентитета и зато је Војводина мозаик националних култура и то је наш прилог модерним европским и светским токовима.
У име “Suburbiuma” учеснике конференције поздравила је Бојана Каравидић, која је напоменула да ова конференција има за циљ да на једном месту окупи стручну јавност, представнике локалних самоуправа, који треба да препознају важност таквих објеката и на крају целу јавност, која се са овом темом ретко сусретала.
Данашња конференција била је подељена у четири засебне програмске целине , с тим што су прве три биле акцентоване на обнову и стављање у нову функцију објеката индустријског наслеђа, са освртом на друштвено- економски аспект, методама и алатима менаџерског приступа и маркетинга. Ту се наводе примери добре праксе из света, а и код нас, заштитом и обновом у сваком погледу. Четврта целина односила се на општу проблематику везано за ову тему.

На тему „ Индустријско наслеђе из различитих перспектива“, којом је председавао проф. др Владимир Стојановић, обратили су се др Gyorgyi Nemeth, ванредни професор, Универзитет у Мишколцу, Мађарска, који је пезентовао тему „Од теорије до праксе - развој првог образовног смера о индустријском наслеђу у Мађарској“. Бранислав Митровић, редовни професор, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду, представио је “ Грађевинско наслеђе-архитектонске интервенције”, док је Рифат Куленовић, АРЦХ, Београд говорио о теми „ Музеји науке и технике и индустријско наслеђе Србије“. Др Соња Ифко, Архитектонски факултет, Универзитет у Љубљани, Словенија причала је на тему „Европске перспективе очувања индустријске прошлости“.

Друга тема конференција била је посвећена „Ревитализацији објеката индустријског наслеђа –развојно економски аспекти, алати, методе, јавне политике, искуства и праксе“. Cristian Macedonschi, градски саветник, Брашов у Румунији представио је “Индустријско наслеђе у региону Брашова”, док је ауторка целог овог пројекта о индустријском наслеђу код нас проф. др Бисерка Комненић, Висока пословна школа Нови Сад, представила „Нове креативне просторе Војводине „Ревитализација објеката индустријске баштине - Развојно економски аспекти“. Миљенко Смоквина, Про торпедо, Ријека из Хрватске представио је „ Господарски и маркетиншки аспекти чувања и вредновања индустријске баштине са освртом на поморску баштину у Хрватској“. Димитрије Вујадиновић, Јелена Митић, Балканкулт, Нови Сад говорили су о теми „ Врдник - звуци места/сенке прошлости и светла будућности“.

Трећа сесија конференције имала је за тему „Истраживања и заштиту индустријске баштине, могућности обнове и пренамене“, којом је председавала Бојана Каравидић. У оквиру задате теме говорила је Ioana Irina Iamadanescu, "Ion Mincu" Универзитет за архитектуру и урбанизам, Департман за историју и теорију архитектуре и конзервацију наслеђа,Букурешт у Румунији са темом “ Нови начини коришћења локација индустријског наслеђа у Букурешту“. Проф. др Мирјана Ротер Благојевић, др Марко Николић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду представили су „ Заштиту и ревитализацију индустријске архитектуре Београда – могућности унапређења у складу с међународном праксом“. Др Богдан Јањушевић, Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин причао је о „ Индустријском наслеђу Беочина – истраживања и могућности ревитализације“. Адриан Линтер, генерални секретар Европске федерације удружења за индустријску и техничку баштину (E-FAITH) Белгије говорио је на тему „промена фокуса тумачења „индустрије“ кроз историју, примери добре праксе на примерима E-Faith“. Александар Станојловић, диа, Панчево презентовао је тему „Претварање траса напуштених железничких пруга уског колосека у зелене стазе“.

Последња тема конференција односила се на примере успешне ревитализације и пренамене објеката индустријског наслеђа о чему је у уводном излагању говорила Маја Лалић, Mikser House, Београд „Mikser House – преображај стања свести“. John A. Rodger, MBE, ARIBA, Велика Британија представио је “Улогу Европске руте индустријског наслеђа (ERIH), успешни примери локалних иницијатива за промоцију индустријског наслеђа у Великој Британији”. Богдан Ердељан, Мануал музеј заборављених уметности, Нови Сад причао је о „Мануал музеј заборављених уметности – потенцијали и могућности“, док је Светлана Бакић из Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин причала о „ Могућности инкорпорирања индустријског наслеђа у контексту савременог живота“


Извор: ПС за културу и јавно информисање

Најновије вести


Све вести

You are here


Контакт


  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21101 Нови Сад
  • Аутономна Покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-40-00
  • presbiro@vojvodina.gov.rs