Вести


Са округлог стола „Локалне самoуправе и медијски закони – година нулта“

Нови Сад , 27. новембар 2015.
-A A +A







Са округлог стола „Локалне самoуправе и медијски закони – година нулта“.

Нови Сад , 27. новембар 2015. .

У великој сали Скупштине Војводине, данас је одржан oкругли сто „Локалне самоуправе и медијски закони – година нулта“, искуства и модели за развој јавног информисања на локалном нивоу. У уводном излагању о јавном информисању на локалном нивоу у светлу имплементације медијских закона говорили су: Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање, Саша Мирковић, државни секретар у Министарству културе и информисања, Сања Станковић из Медијског одељења ОЕБС-а, Зоран Секулић, председник УО Асоцијације медија (АСМЕДИ) и Динко Грухоњић, председник Независног друштва новинара Војводине (НДНВ).

Поздрављајући присутне у име Покрајинске владе и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање секретар Славиша Грујић је рекао: „Ова година је посебно значајна за област информисања и медија, због тога што је прва потпуна година примене нове законске регулативе, која подразумева јединствен начин суфинансирања медија на свим нивоима власти. Ове године се завршава процес власничке трансформације, односно приватизације медија и напокон ово је година када се утврђује начин убирања и износ таксе за јавне сервисе, која би требала да се наплаћује од 1. јануара 2016. године. Законом о јавном информисању и медијима је дефинисан јавни интерес и утврђено право грађана да буду истинито, потпуно и благовремено информисани о свим аспектима живота, на свим нивоима власти, укључујући и културну аутономију националних заједница које се налазе у мањинском положају. Подсетио бих на законску обавезу да у циљу омогућавања остваривања права националних мањина на информисање на сопственом језику и неговање сопствене културе и идентитета, држава, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе обезбеђују део средстава, путем суфинансирања, или других услова за рад медија који објављују информације на језицима националних мањина, преко органа надлежног за послове јавног информисања.

Поред тога, Република Србија се обавезала да поштује међународне документе попут Оквирне конвенција о заштити националних мањина (1998), Европске повеље о регионалним и мањинским језицима (1992), Декларације о културном диверзитету, УНЕСКО (2001); као и општих докумената у вези заштите људских права и основних слобода, између осталог и у сфери слободе изражавања и информисања. Када наведене обавезе узмемо у обзир, намеће се задатак установљавања положаја информисања уопште, а посебно на језицима националних заједница након завршетка приватизације.

„Дозволите ми да приметим, при том користећи податке Новосадске новинарске школе, да смо по свему судећи после приватизације, остали без иједног медија у неколико локалних самоуправа, нпр. Новом Бечеју и Сечњу, а поред тога постоји могућност да радничко акционарство у неколико средина не успе. Поред тога, након приватизације значајно се смањио број информативних садржаја на мањинским језицима, па је тако на мађарском језику број програма смањен са петнаест на шест, на словачком са осам на четири, на ромском са осам на два, на румунском са шест на два, на русинском са четири на два, а хрватска заједница је остала без иједног локалног радијског програма, а до сада их је имала у три локалне самоуправе.

Управо због горе наведених разлога Секретаријат је својевремено сматрао да не треба спроводити приватизацију медија док се не пронађе сигуран механизам очувања достигнутог нивоа информисања. Овако остаје празнина у информисању грађана на локалном и регионалном нивоу, са посебно негативним последицама по питању информисања на језицима националних мањина, али и на српском језику у национално мешовитим срединама. О нестанку информативних кућа у малим или медијски недовољно развијеним локалним заједницама је сувишно и говорити. Стога очекујем да ћемо након сагледавања ефеката приватизације медија, врло брзо бити у прилици да покушамо да пронађемо супституцију програмским садржајима које су емитовала јавна предузећа у оним локалним срединама које су остале без медија или где се осећа значајан дефицит информативних садржаја, посебно на мањинским језицима.

Наравно да ће проналажење решења за поменуте проблеме изискивати додатне трошкове. Сматрамо да је конкурсно финансирање медија како је то регулисано Законом о јавном информисању и медијима добро, посебно за подстицање разноврсности медијских садржаја, дакле подстицање продукција, али сматрамо да се мора пронаћи и ефикасан модел помоћи медијима да би смо сачували плурализам медија, нарочито на локалном нивоу, јер локални медији углавном нису самоодрживи, поготово они који производе медијске садржаје на мањинским језицима“, закључио је у свом излагању секретар Славиша Грујић.

Сања Станковић из Мисије ОЕБС-а у Србији је подсетила да је пре годину дана након усвајања медијских закона и њихове примене, данас дошао тренутак да се направи пресек стања. Током овог периода неке локалне самоуправе нису у свом буџету предвиделе средства за ову намену, проблеми су настали и са пројектним финансирањем, донет је предлог одлуке о износу таксе за јавни сервис и доста тога се променило, где постоје и примери добре праксе, као што је то урађено у Панчеву. Са друге стране, истакла је Станковићева, највише проблема се десило на локалу и зато са своје стране позивамо новинаре вишејезичних медија да ради лакшег опстанка на тржишту оснивају медије цивилног сектора, како би лакше стизали до средстава.

Динко Грухоњић је рекао да данас имамо примену оних закона, који су предлагани још 2002. и 2003. године, када су медији у питању. Координација медијских и новинских удружења прати ове процесе на свим нивоима, где можемо и да закључимо да неки медији нису били спремни за ове промене.

Зоран Секулић је истакао да нови медијски закони почивају на два постулата. Са једне стране повлачење државе из медија и са друге престанак њиховог финансирања директно из буџета. Ови постулати су само један од темеља, које су нам поставили као земљи кандидату за чланство у Европску унију, где данас имамо једну потпуно другачију медијску слику Србије.

Државни секретар Саша Мирковић је објаснио да је имплементација донетих закона данас дефинисала основне циљеве, а то је излазак државе из медија и начине њиховог финансирања. Ова два постулата омогућили су Агенцији за приватизацију да омогући излазак медија на тржиште, како би данас могли да кажемо да је 72 одсто медија прешло у приватне руке. Преведено у бројке, нагласио је Мирковић, то значи да је 50 медија оглашено за продају, од којих је 36 њих добило нове власнике. Тај процес приватизације медија трајао је од јуна до 31. октобра ове године. Остало је да се усагласе мишљења и ставови са Министарством за привреду око правилника за бесплатну поделу акција запосленима у медијима, о чему ће још бити речи.

О досадашњим искуствима у суфинансирању пројеката у области јавног информисања на локалном нивоу говорили су Светозар Раковић, генерални секретар Независног удружења новинара Србије, Петар Јеремић, председник ИО Удружења новинара Србије, Слободан Крајновић, члан УО АНЕМ-а, представник Локал преса и Драган Петковић, Јужне вести.

Представљање Нацрта акционог плана за развој јавног информисања на локалном нивоу и других алата за унапређење локалног информисања била је тема о којој су причали Жужана Серенчеш, медијска аналитичарка, Недим Сејдиновић, председник ИО Независног друштва новинара Војводине Тања Максић, медијска истраживачица, Митко Јаковлевски, медијски аналитичар.

О примерима из праксе локалних самоуправа које су учествовале у пројекту развијања акционог плана за развој информисања грађана говорили су представници из Суботице, Зрењанина, Бечеја, Бачког Петровца, Сечња, Панчева, Кањиже и Ковина.


Извор: Саопштење Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање

Најновије вести


Све вести

You are here


Контакт


  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21101 Нови Сад
  • Аутономна Покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-40-00
  • presbiro@vojvodina.gov.rs