Председник Покрајинске владе




Биографија председника Покрајинске владе


Игор Мировић је рођен 1968. године у Крушевцу. Основну школу „Милош Црњански“, Средњу медицинску школу „7. април“ и Економски факултет завршио је у Новом Саду. Дипломирао је 1995. године, на смеру Међународни економски односи.

Члан Председништва Српске напредне странке је од оснивања 2008. године.

Током дугогодишње политичке каријере успешно је обављао низ одговорних дужности на градском, покрајинском, републичком и савезном нивоу.

Од 1992. до 1994. био је потпредседник Скупштине, а 2004. године главни стручњак за финансије Града Новог Сада.

Посланик у Скупштини АП Војводине био је у четири мандата – од 1996. до 2000, од 2004. до 2008, од 2008. до 2012. и од 2012. до 2013. године. Од 2008. до 2012. године био је потпредседник Скупштине.

Дужност председника Покрајинске владе обављао је од 2016. до 2020. године.

У Народној скупштини Републике Србије био је посланик од 1992. до 1996, од 1996. до 1998. и од 2003. до 2007, а посланик у Скупштини Савезне Републике Југославије од 2000. до 2003. године.

У Влади Републике Србије обављао је дужност заменика министра финансија од 1998. до 2000, министар за регионални развој и локалну самоуправу био је од 2013. до 2014, а вршилац дужности министра привреде 2014. године.

У оквиру ангажмана у области привреде био је, уз остало, од 1998. до 2001. председник управе Фабрике цемента „Нови Поповац“ у Параћину, а од 2004. до 2008. године директор ЈП „Завод за изградњу Града Новог Сада“.

Као спортски радник, био је председник Одбојкашког клуба „Војводина“ (2004– 2008) и члан Управног одбора Џудо савеза Војводине (2002–2006).

Објавио је три књиге поезије: „Небо над Византијом“ (1994), „Кремен пламен“ (2003) и „Повратак у Логос“ (2020).

Члан је Удружења књижевника Србије и Друштва новосадских књижевника.

Ожењен је и има два сина.



Експозе Игора Мировића председника Покрајинске владе


Поштовани председниче Скупштине, даме и господо покрајински посланици,

Желим, пре свега, да се захвалим покрајинским посланицима са победничке листе „Александар Вучић – За нашу децу“ и колегама са свих других листа који су заједно са представницима политичких странака у консултацијама назначили моје име за кандидата за председника Покрајинске владе.

Хвала још и више грађанкама и грађанима који живе у Војводини, јер су у много већем броју у односу на 2016. годину својим гласом и својим јасним ставом подржали укупну политику коју данас у нашој земљи водимо – политику коју персонификује председник Републике, али и политику у оквиру које смо у протекле четири године и ми у Војводини остварили значајне резултате и можемо са поносом рећи да смо били једна важна карика у укупним политичким, економским и друштвеним променама.

Хвала и председнику Пастору на речима којима је образложио моју кандидатуру и хвала, наравно, на првој тези о којој ћу говорити, а то је принцип континуитета у раду Покрајинске владе, који ћу, уколико мени и члановима Владе које ћу предложити укажете поверење, спроводити и у наредне четири године.

Говорио бих, пре свега, о општим принципима, а нешто касније и о програмским циљевима Покрајинске владе о којој ћете имати прилике да се изјасните.

Један од најважнијих циљева јесте заједништво. Ова, 2020. година, јесте пример године која нас је изненадила. То је година у којој се суочавамо са великом глобалном кризом и можда је, више него икада, у овој години потребно инсистирати на принципу заједништва. То заједништво има дубок симболички значај: заједништво овде међу нама, заједништво са онима који нису овде, заједништво са грађанима, заједништво са свим друштвеним групама и категоријама, посебно заједништво када је реч, и најважније, о односу српског народа и националних мањина, националних заједница. Тај општи први принцип мора прожети сваки сегмент нашег рада.

Други важан принцип који ће такође значити једну врсту континуитета у односу на политику коју смо водили од 2016. до данас, јесте принцип окупљања око пројеката. Једноставно, чак и да немамо већинску подршку на свим нивоима власти, ми немамо другог избора осим да се окупљамо око пројеката, јер ми нисмо овде због нас, већ због грађана. Грађани траже конкретне резултате, траже уређенију и бољу Србију и бољу Војводину. Само кроз окупљање око пројеката и заједничким радом Владе Србије, Покрајинске владе, локалних самоуправа, привреде, целог друштва – ми можемо градити бољу и развијенију земљу, бољу и развијенију Војводину, покрајину у којој живимо.

Следећи важан принцип је принцип да је привредни развој увек изнад свега. Привреда је показала снажну виталност у 2020. години. Видећете кроз програмске циљеве о којима ћу говорити да ћемо значајан део нашег рада посветити привредном развоју. Велика нас борба очекује до краја ове и наредне године, имајући у виду глобалну кризу у којој се налазимо и имајући у виду и оптимизам који желим да поделим са вама, а тиче се привредних параметара о којима ћу говорити и који Војводину стављају у први ред када говоримо о регионима наше земље, а самим тим појачавају снагу Републике Србије када је реч о овим изазовима.

Следећи принцип јесте заједнички рад на великим инфраструктурним пројектима. Многи нису веровали да ћемо доћи до Фрушкогорског коридора, а ми већ имамо уговор у својим рукама. Важна вест за све посланике јесте да ћемо, уколико до краја сутрашњег дана не будемо имали проблема у процедури, већ у наредних десет дана имати уговор за изградњу Клиничког центра Војводине. И многи други велики инфраструктурни пројекти су ту, пред нама. О њима смо водили расправу и у прошлом сазиву и они такође представљају континуитет политике коју смо водили протекле четири године.

Посебан, важан принцип, јесте пажљиво вођење јавних финансија. Свако од вас може да се увери у чињеницу да смо у протекле четири године, а чинићемо то и у наредне четири године, веома пажљиво водили рачуна о народном новцу. На данашњи дан смо задужени много мање и у апсолутном и у релативном смислу у односу на задужење које смо преузели 2016, а ипак смо остварили читав низ пројеката из новог задужења и успели да реконструкцијом јавних финансија изађемо на сам врх уређености јавних финансија у нашој земљи. О томе говоре и два потпуно, без резерви, позитивна извештаја Државне ревизорске институције, када је реч о покрајинском буџету.

Последњи критеријум који би требало да се подразумева, али је веома важан, јесте критеријум поштовања правила, законитости, штедљивост и марљивост. То тражим од свих чланова Владе и својих сарадника и молим и вас да нам у томе помогнете, да будете и надзор и контрола нашег рада. Ми ћемо увек поштовати оне који ће о нама данас расправљати и указати нам поверење за наредне четири године.

Опредељујући се за континуитет, желим да вас подсетим на добре темеље које смо поставили у претходне четири године, а који ће нам, уз ове опште принципе и програм, омогућити наставак рада и развој свих делова Војводине, посебно оних мање развијених локалних самоуправа, и који ће нам омогућити завршетак започетих пројеката и, речју, наставак укупне политике на основу параметара о којима ћемо данас расправљати.

Наш први и главни циљ мора бити одржање стабилности у јавним финансијама. Подсетућу вас да смо од 2016. затекли укупан буџет у износу од 62,8 милијарди динара, а да смо већ пројекцијом за ову годину (касније смо због кризе с којом се суочавамо ту пројекцију кориговали) имали планиран буџет од 77,8 милијарди динара. На овом примеру је јасно колико је важно очувати стабилност јавних финансија. Имали смо раст фискалног капацитета од преко 55 процената. То значи да је привреда заједничком снагом Владе Републике Србије, министарстава, развојних агенција, локалних самоуправа, слободним средствима привреде, жељом да се у бољем амбијенту инвестира и нашим радом успела да се развије, да имамо чак и раст добити у протеклом кварталу, што је изузетно важан показатељ. Многе земље и региони га немају и то је нешто чиме ми можемо да будемо задовољни.

Један важан податак за који се морамо борити у наредне четири године јесте то да у 2020. години у односу на 2019, када је реч о просечној заради у Војводини, Покрајина у односу на друге делове Републике Србије, чак и у односу на веома развијен београдски регион, има највећи раст зарада и у апсолутном и у релативном износу – 5.326 динара је већа просечна зарада у јулу 2020. у односу на исти месец 2019. године.

То су показатељи који охрабрују и морамо да наставимо даље кроз реализацију програмских циљева о којима ћу говорити.

Први програмски циљ јесте наставак економског развоја, раст привреде, раст запослености с трајним циљем да, након што окончамо борбу са вирусом ковид 19 (говорим и о глобалном и о локалном изазову), Војводина настави ка стопи незапослености од испод пет процената. Наш циљ мора бити да се приближимо историјском минимуму из 1979. године, а данас смо на нивоу из 1989, што неће бити лако, имајући у виду другачије друштвене околности и другачију структуру привреде онога и овога времена.

Наставићемо са подстицајима из буџета, са подстицајима Развојног фонда Војводине, који је консолидовао своје финансије и успео да у много значајнијем обиму финансира потребе привреде.

Наставићемо да подржавамо и друге нивое власти ради реализације веома важних локалних пројеката, ради подстицања економског раста у веома сложеним условима који нас очекују у наредној години.

То ће бити први програмски циљ Покрајинске владе и у оквиру тог циља важна питања решаваћемо у пољопривреди, грађевинарству. Иначе, у овој години добра вест је да Војводина предњачи са највише издатих грађевинских дозвола у односу на све друге делове Републике Србије. Готово 40 процената свих грађевинских дозвола у овој години до данас, издато је на територији АП Војводине. То је податак који охрабрује уз податке које имамо у пољопривреди. И када је реч о 10, од укупно 24 гране, које имају раст. Стагнира 14 грана, неке имају и пад, али је веома важно да те гране одржимо. Пољопривреда, грађевинарство, део грана у оквиру прерађивачких капацитета, индустрија, и да покушамо да привредни развој одржимо до мере која ће гарантовати укупан раст БДП-а читаве Републике. У том сегменту Војводина је веома важан фактор. Неке гране ће, наравно, претрпети штету и проблеме, пре свега мислим на туризам. Али ћемо учинити све што можемо и преко буџета АП Војводине, преко мера Владе Србије и наших фондова, да умањимо штету и да покушамо да одржимо у животу бројна предузећа и бројне запослене у том сектору.

Говорио бих сада о другим важним програмским циљевима, пре свега о великим инфраструктурним пројектима. Морамо наставити са заједничким радом. Многи нису веровали да ћемо тај посао довести до краја, а радили смо заједно са Владом Републике Србије... Говоримо о четири групе великих инфраструктурних пројеката: великим националним пројектима, великим пројектима од значаја за Војводину, међуопштинским и локалним пројектима. У свим тим пројектима Покрајинска влада је учествовала негде као влада која је припремала пројектну документацију, решавала урбанистичке проблеме, координирала послове, а негде је и финансирала или суфинансирала пројекте. Очекују нас бројни нови пројекти.

Изградња Фрушкогорског коридора почеће на пролеће, имамо уговор у својим рукама.

Водићемо заједно са Владом Србије борбу за изградњу ауто-пута од Новог Сада до Зрењанина и од Зрењанина до Београда. Заједнички радимо на изради идејног пројекта и на припреми просторно-планске документације.

Слично је и са брзом саобраћајницом која ће повезивати Сомбор са Кикиндом. Ту ћемо помоћи координацију са локалним самоуправама.

Верујем да ће Влада Србије наставити изградњу брзе пруге од Новог Сада до Суботице.

Та четири пројекта промениће живот у Војводини до нивоа да више нећемо моћи да препознамо инфраструктурно ткиво Војводине кад све то завршимо. У ове пројекте морамо веровати, локалне самоуправе морају да се ставе свима нама који у томе учествујемо на располагање. Кључни ефекат тих пројеката биће још бржи привредни развој, посебно у оним мање развијеним срединама које ће са изградњом брзих саобраћајница имати прилику да реконструишу и изграде индустријске зоне и да у њима са већим бројем инвеститора подстакнемо привредни раст.

Веома важна питања тичу се, када говоримо о инфраструктури, и међуопштинских и локалних пројеката.

Наставићемо са реконструкцијом локалних саобраћајница на Фрушкој гори, Урадили смо више од 50 процената. Имамо много проблема када је реч о локалним саобраћајницама у Јужном Банату и у Западнобачком округу.

Наставићемо са пројектима и започињаћемо нове који ће омогућити да локалне самоуправе реализују своје развојне пројекте. Покрајинска влада ће у томе бити снажан, поуздан и важан учесник.

Рзвој пољопривреде је важан програмски циљ Покрајинске владе. Настојаћемо да и у наредне четири године одржимо мере које смо поставили на почетку претходног мандата. Пре свега, да у центру пажње буду мала и средња пољопривредна газдинства. Велика пољопривредна газдинства имају довољно сопствених средстава и моћи ће, у условима кризе са којом се суочавамо, уколико су та средства акумулирала, да их инвестирају у одрживост својих пројеката. Ми ћемо настојати, то је задатак за новог секретара за пољопривреду, да пре свега малим и средњим пољопривредним газдинствима омогућимо да евентуално поновимо ову годину, која је била веома добра када је реч о резултатима пољопривредне производње. Не смемо заборавити ни износ субвенција и што мањи износ повраћаја када је реч о младим пољопривредницима, када је реч о женама које се баве пољопривредом, које су носиоци регистрованог пољопривредног газдинства. Кључна мера коју ћемо у пољопривреди спроводити јесте да наставимо са финансирањем интензивних грана пољопривреде, јер Војводина, корак по корак, мора напуштати екстензивне гране попут ратарства и прелазити на воћарску, повртарску, сточарску, виноградарску производњу. Можете видети колико смо средстава улагали у то у протекле четири године. Уз координацију са другим нивоима власти важно је да подижемо прерађивачке капацитете. Посебно ћемо тражити помоћ Владе Србије и развојних агенција да, у односу на ову структуру пољопривредне производње, развијамо и прерађивачке капацитете, ради вишег нивоа добити. Те нове аграрне мере, нове у односу на период пре 2016. године, наставићемо да реализујемо у наредне четири године.

Следећа важна тема, када је о пољопривреди реч, тиче се водопривреде. Ми смо у две фазе, а друга фаза ће бити предмет рада Покрајинске владе у наредном периоду, реализовали радове када је реч о наводњавању уз подршку међународних фондова и развојних фондова из Уједињених Арапских Емирата.

Завршени су радови на 11 од укупно 12 планираних пројеката, а друга фаза – усред те фазе се налазимо – о којој ћемо говорити и наредних недеља и месеци, обухвата 18 пројеката, од којих је 12 у овом тренутку већ у фази реализације. Укупна вредност само ових нових радова биће 43 милиона евра. Очекујем да ћемо успети да створимо услове за наводњавање на више од 105.000 хектара када завршимо и ову другу фазу. То је потпуно нова ствар и нови потенцијал за Војводину и важна полуга за развој пољопривредне производње. Очекује нас и завршетак процеса аутоматизације противградне заштите. У овом тренутку изводе се радови на аутоматизацији система Срем – Фрушка гора, а уколико бидемо имали довољно средстава и буде подржана одлука о буџету за наредну годину, верујем да ћемо успети да аутоматизујемо још један радарски центар, Бачка или Банат, у зависности од степена припремљености пројектне документације. То је доста важно јер смањује ризик од штете која може настати услед временских непогода и за тридесет до четрдесет процената, што није занемарљиво у односу на штету и на степен улагања.

Најважнији општи циљ и најважнији програмски, јер смо због тога и забринути, везан је за здравство. У здравству смо урадили много, можда и највише, и то смо припремили све пре појаве ковида 19. Били смо спремни, издвојили смо довољно новца и завршили бројне пројекте када је реч о реконструкцији здравственог система, што је умногоме олакшало ситуацију у којој се данас налазимо. Подсећам вас да смо имали девастиран здравствени систем, са Општом болницом у Панчеву која је била потпуно неуређена, са веома лошим стањем у клиникама Клиничког центра са недостатком опреме. Уложили смо десет милијарди динара у претходне четири године. Наставићемо истим темпом у наредне четири године јер желимо да, наравно, уз мере које ће Влада Србије предузимати у погледу раста зарада запослених у здравственом сектору (биће и једнократних повишица, али и општег раста од 1. јануара), учествујемо у реконструкцији једног система који је деценијама био запуштен. У децембру ћемо отворити реконструисану Интерну клинику, започети су радови на изградњи Каменице 3. Новац је обезбеђен у претходном мандату и наставићемо са опремањем болница и кандидоваћемо у овом мандату и регионалне болнице за које имамо пројектну документацију, од Суботице, преко Сомбора до Кикинде, да започнемо пројекте реконструкције објеката да би пацијенти, а имаћемо ову кризу сасвим сигурно и у наредној години, могли и у сегменту заштите од ковида 19, али и када је реч о лечењу других болести, имали бољи комфор, били сигурнији и безбеднији, са већим степеном пажње друштва. То ће бити наша улога у здравственом систему.

Морам да вам кажем да дугујем једну врсту јавне захвалности целом нашем здравственом систему. Ове године, 22. јануара, ја сам био гост председника Ломбардије у Милану. У Италији су тада била два случаја. Ове године, 24. јануара, моји сарадници у Секретаријату за здравство и управа Клиничког центра, када у целом овом региону, у кругу од 1.000-2.000 километара нико о томе није размишљао, кренули су у набавку заштитне опреме за борбу против ковида 19, сопственим средствима. И то је била важна одлука, јер смо том одлуком успели да заштитимо највећи број људи у систему здрвствене заштите, да омогућимо да борба, коју су врло брзо преузели Кризни штаб и Влада Републике Србије, буде ефектнија и ефикаснија, са више резултата. Војводина је одиграла своју улогу. Председник Републике нам је одао признање на томе, а једна од важних чињеница у тој борби била је одлука да самостално, не чекајући никога, преузмемо одговорност, направимо овај важан потез, обезбедимо прву количину заштитне опреме. Касније је помогла Влада Србије, и у овом тренутку имамо довољно опреме за најгори могући сценарио.

Следећи важан програмски циљ Покрајинске владе јесу питања везана за област социјалне политике, демографије и равноправности полова. Морам да кажем да смо затекли низак ниво издвајања у ранијем периоду за ову област. Затекли смо у овом мандату и дугове. Али ми смо успели да читавим низом нових мера, и када је реч о решавању стамбеног питања и питања унапређења становања за породице у којима се роди треће дете, и када је реч о мери која се спроводи само у Војводини, а ради се о новчаној помоћи незапосленим мајкама које роде треће или четврто дете, и када је реч о свим другим аспектима социјалне заштите и демографске политике, одржимо висок ниво финансирања. Наравно, било је то у условима који нису нимало лаки, јер смо имали пад прихода у 2020. години. И кроз све мере које ћемо спроводити у социјалној политици и инвестиције које стоје пред нама, бар када је реч о реконструкцији најмање опремљених или најнеопремљенијих домова, мислим на Дом у Чуругу и Дом у Старој Моравици, извршићемо свој задатак. Имамо пројекте и за један и за други дом и успећемо да у мандату који је пред нама решимо та важна питања. Посебну пажњу посвећивали смо и посвећиваћемо помоћи изгбеглим, прогнаним и расељеним лицима, с тим што је наша идеја да у једном делу рада тог фонда посебну пажњу посветимо и дијаспори. Први пут ће Војводина, у делу рада постојећег фонда, имати одговарајући сектор који ће се бавити питањима наших људи у дијаспори, координацијом са Србима у Републици Српској, Црној Гори, Хрватској, Мађарској, Румунији и на тај начин ћемо институционализовати ове процедуре и питања, и решавати их у једном обиму веће солидарности и пажње – праве пажње у односу на оно шта та питања заслужују.

Следећи програмски циљ биће везан за образовање. Код нас је већ годинама, и то је била добра одлука која је дефинисала процесе још у ранијим мандатима, образовање везано за два секретаријата – један секретаријат који практично прати основно и средње образовање и други који прати високо образовање и научно-технолошки развој. Морам да кажем да смо за период који је пред нама пројектовали континуитет у издвајању. Ми смо имали у протекле четири године две милијарде динара када је реч о улагању у услове живота и рада ученика и запослених у основним и средњим школама. Посебно сам поносан на дигитализацију образовниг процеса. За 52 школе смо обезбедили Mајкрософт платформу, а за сваку основну и средњу школу по једну паметну таблу. То је стандард који не постоји у другим деловимa Србије и наставићемо са улагањима у овој области. Oчекујем помоћ од Канцеларије за управљање јавним улагњем – они имају више новца, а ми ћемо бити способни да кандидујемо пројекте и заједно са локалним самоуправама и управама школа будемо добар партнер Канцеларији, јер су они у протеклом периоду уложили 7,9 милијарди и опремили бројне школе. Неке од њих смо изградили и ми, реконструисали и опремили додатно и у овом тренутку можемо да кажемо да не постоји школа која има пољски тоалет, да не постоји школа која нема паметну таблу, да не постоји школа за коју нисмо реаговали када је реч о хитним потребама, која нема грејања, да не постоји школа у којој нисмо решавали та елементарна питања стандарда деце и наставника у 21. веку.

Високо образовање – много пројеката је пред нама и, наравно, уз стандарде које у високом образовању када је реч о критеријумима, правилима и академској честитости треба да задржимо. Наравно, о томе расправља академска заједница, али треба да имамо свој став по том питању и да увек бранимо оне у академској заједници који се залажу за такав приступ. Уз, дакле, та начелна питања, решаваћемо и бројна друга. Налазимо се пред уговарањем изградње зграде „Биосенса“ – нашег важног института, који је европски центар изврсности за ову област. У наредне четири године успећемо да изградимо зграду Студентског културног центра у Новом Саду са веома важним капацитетима када је реч о студентском стандарду. Наставићемо и завршићемо изградњу, у овом мандату, новог блока Медицинског факултета и верујем да ћемо успети да и у овој области одржимо висок стандард када је реч о подршци програмима научноистраживачког рада. Нису мала средства издвојена за те пројекте у протекле четири године, а надам се да ће укупан буџет дозволити да та питања буду решавана у континуитету.

Ви се сећате, говорим о следећем програмском циљу, да смо у мандату који је иза нас донели један веома важан општи документ – Декларацију о заштити животне средине. Анализирајући област заштите животне средине у нашој земљи, и ту могу да се сложим са онима који имају неку врсту критичког приступа том питању, увек су те декларације остајале мртво слово на папиру. Али од господина Галића, од мојих сарадника и свих вас очекујем да Декларација не остане мртво слово на папиру. Ми морамо да издвојимо много већи новац јер се отварају много већи фондови за решавање ових питања у Војводини, горућих питања када је реч о пречистачима отпадних вода, када је реч о постројењима за производњу пијаће воде, регионалним депонијама. Потребна нам је, и имаћемо је, веома конзистентна политика у локалним самоуправама. Оне морају знати шта хоће, морају имати бољу координацију када је реч о регионалним пројектима јер ту учествују бројне локалне самоуправе окупљене око истог пројекта. Влада Републике Србије припремила је знатна финансијска средства за ову намену и наша улога мора бити у томе да Декларацију о заштити животне средине преточимо у живот и кроз координацију са невладиним сектором и кроз друга бројна питања, која смо означили као најважнија за будућност наше заједнице и то је нешто на чему морамо да радимо и у наредне четири године.

На крају желим да говорим о области која, наравно, није последња, увек је у врху – то је питање културе, питање јавног информисања и односа са верским заједницама. Морам само да вам укажем на један важан податак из ове области. Пре четири године имали смо мањи годишњи обим финансирања Српског народног позоришта за 250 милиона динара у односу на ову годину. Тај показатељ треба да укаже на снагу покрајинског буџета, да истовремено новац улажемо у развојне пројекте, али и да водимо бригу о култури и нашим установама. Најзначајније установе нашег народа смештене су у Војводини – Српско народно позориште, Матица српска и бројне друге. Али и најзначајније установе националних мањина – националних заједница такође битишу у Војводини и ми смо кроз договор унутар Покрајинске владе из године у годину повећавали финансијска средства и за развој мањинских програма, мањинских културних садржаја, када говоримо о свим правима које мањинске заједнице уживају у нашој земљи. И нисмо то доживљавали формално, већ суштински и искрено, на један професионалан и одговоран начин водили смо рачуна и о тим културним сегментима. Ми смо завршили зграду РТВ-а, водио сам тај пројекат, добили смо употребну дозволу, редакције се усељавају и имају много боље услове. Највећи незавршени пројекат је Народно позориште у Суботици. Имамо интензивне разговоре са Владом Србије и очекујем да ћемо већ наредне године завршити Народно позориште у Суботици у две варијанте – или са завршетком концертне дворане, што је нешто скупље решење, или са салама које ће без концертне дворане у прво време служити за све садржаје које ће производити то позориште. Култура ће остати, када је реч о делокругу и о програмским циљевима, у самом врху приоритета. Ту су и други културни садржаји, савремено стваралаштво, пројекти које реализује Фондација Нови Сад 2021, бројни културни садржаји у мањим срединама и локалним самоуправама, о чему ћемо посебно водити рачуна, јер ћемо са завршетком ових важних пројеката, уколико не будемо превише изложени овој глобалној кризи, имати много више новца за ову област. Урадили смо важне ствари када је реч о заштити културних добара, помагали смо реконструкцију важних објеката, обновили смо Доситејеву родну кућу у Чакову, обновили смо један део конака у Хиландару, помагали и реализовали бројне послове преко нашег Покрајинског завода за заштиту споменика културе, који се поставио у сам врх када је реч о стручном и професионалном односу и то је нешто што морамо да чувамо. Реч је о драгоценој институцији која учествује у бројним пројектима широм наше земље и у иностранству и ради на очувању наше културне баштине.

Даме и господо посланици, желим да кажем и то да ћемо и у другим областима о којима нисам говорио – спорту, омладинској политици и другим областима, настојати да програмским садржајима које ће те области промовисати и једним отвореним професионалним односом допринесемо развоју и тих сегмената друштва и да ћемо, верујем, не само кроз континуитет већ кроз решавање свих оних незавршених питања из прошлости, успети да политику владе, о којој ћете данас водити расправу, доведемо до нивоа да свака расправа, заправо, може да се води око конкретних питања. То је наш важан циљ – да будемо конкретни, да будемо отворени, да саслушамо све критике, да и владајући и опозициони посланици могу да кажу своје идеје, да реагујемо на питања која ће посланици постављати, да отворимо дијалог са опозиционим посланичким групама и да, заправо, посланик из своје средине, тамо где одговара за проблеме, предлаже решења и да ми у односу на та решења дамо веома конкретан одговор. Не бежимо од тога. Та врста контаката, комуникације и учешћа свих у решавању отворених проблема у Војводини јесте нешто што се подразумева и што мора бити принцип демократског стандарда не само за овај мандат, већ за сва времена.

Прес конференција поводом конститутивне седнице покрајинског парламента

Нови Сад , 15. јул 2008.

Нови Сад,15. јул – Шеф посланичке групе "За европску Војводину" проф. дрДрагослав Петровић одржао је конференцију за новинаре поводом конститутивнеседнице покрајинског парламента, која је заказана за 16. јул 2008. године у11.00 часова. На основу резултата избора у Скупштини АП...


Опширније

Бојан Пајтић обишао повређене у саобраћајној несрећи аутобуса из Пољске

Нови Сад , 11. јул 2008.

Нови Сад,11. јул – Председник Извршног већа АП Војводине др Бојан Пајтић обишао јеповређене у тешкој и трагичној саобраћајној несрећи аутобуса из Пољске, којасе јутрос догодила код Инђије. Повређени путници, међу којима је доста деце,смештени су и збринути у Клиничком центру...


Опширније

Данска амбасадорка код председника ИВ АПВ

Нови Сад , 09. јул 2008.

Нови Сад,9. јул – Председник Извршног већа АП Војводине др Бојан Пајтић примио је њенуекселенцију Мете Кјуел Нилсен, амбасадорку Краљевине Данске у Србији.Данскаамбасадорка, у разговору са председником ИВВ др Бојаном Пајтићем, изразила језадовољство због формирања Владе Републике...


Опширније

У Селенчи свечано обележено 250 година од доласка Словака у Војводину

, 06. јул 2008.

НовиСад/Селенча, 5. јул - У Селенчи је одржана велика прослава, под називом „250годишња жетва" којом је обележено 250 година од досељавања Словака уВојводину. Прослава и пригодни програми, који сутрајали од петка, 4. јула, биће завршени у недељу, 6. јула.   Уприсуству...


Опширније

Председник ИВВ др Бојан Пајтић примио амбасадора Уједињеног Краљевства, Стивена Џона Вордсворта

Нови Сад , 02. јул 2008.

Нови Сад,2. јул – Председник Извршног већа АП Војводине др Бојан Пајтић, примио јеамбасадора Уједињеног Краљевства у Србији Стивена Џона Вордсворта, са којимје разговарао о актуелној економској и политичкој ситуацији у нашој покрајини. Његову екселенцију занимао је положај...


Опширније

Председник ИВВ посетио је Трансплантациони центар КЦВ

, 01. јул 2008.

НовиСад, 1. јул – Председник Извршног већа Војводине др Бојан Пајтић и покрајинскисекретар за здравство и социјалну политику доц др. Милош Лучић посетили суданас Трансплантациони центар Института за абдоминалну хирургију, Клиничкогцентра Војводине у Новом Саду и разговарали са...


Опширније

''Тамбурица фест 2008''

Нови Сад , 25. јун 2008.

Нови Сад, 25. јун – Председник Извршног већа АП Војводине мр Бојан Пајтићпримио је чланове Организацијоног одбора међународног "Тамбурица феста2008", који ће бити одржан у Дероњама од 27. – 29. јуна ове године. Одржавањем овогфестивала, који има међународни карактер и у коме уч...


Опширније

Улагање у алтернативне видове енергије

Зрењанин , 23. јун 2008.

Нови Сад, 23. јун – Председник Извршног већа АП В Војводине мр Бојан Пајтићпримио је председника фирме "Нотос" – wинд повер из Канаде, МиодрагаАндрића, са којим је разговарао о могућностима улагања у подизањеветрогенератора на територији општине Бело Блато. С обзиром на то да је...


Опширније

Саопштење са 223. седнице Покрајинске владе

Шид , 11. јун 2008.

Нови Сад,11. јуни - Извршно веће АП Војводине на данашњој седници, којом је председаваомр Бојан Пајтић, усвојило је Информацију о пролећној сетви и припремама заовогодишњу жетву. Тим поводом Извршно веће је констатовало да је протекле јесенипшеницом засејано само око 236 хиљада...


Опширније

Састанак председника ИВВ мр Бојана Пајтића са државним секретаром иностраних послова Мађарске

Нови Сад , 11. јун 2008.

Нови Сад, 11. јун – Председник Извршног већа АП Војводине мр Бојан Пајтићпримио је државног секретара Министарства иностраних послова Републике Мађасркечерђа Гиљана, са сарадницима. Састанку је присуствовао и секретар зарегионалну и међународну сарадњу Предраг Гргић. Током...


Опширније

Pages


Информације


Игор Мировић
021/487-4220
Булевар Михајла Пупина 16, Нови Сад
kabinetpredsednika@vojvodina.gov.rs
http://www.vojvodina.gov.rs

Експозе председника Покрајинске владе Игора Мировића



Контакт


  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21101 Нови Сад
  • Аутономна Покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-40-00
  • presbiro@vojvodina.gov.rs