Picture of the authorPicture of the author
/ , среда, 26.02.2014

На јавној седници размотрене примедбе на нацрт просторног плана еколошког коридора реке Тисе

26022014_Urbanizam_Tisa 01
AA

Комисијa за спровођење јавног увида у Нацрт просторног плана подручја посебне намене еколошког коридора Тисе одржала је јавну седницу, на којој се изјашњавала о примедбама изнетим током јавног увида у 12 локалних самоуправа које су везане за Тису. Ова река је међународни еколошки коридор од европског значаја и због тога је плански документ његовог уређења, кога доноси Скупштина АП Војводине, од изузетног значаја за одрживи развој читавог Потисја.

Носилац израде овог плана је Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, док је припрема и организација јавног увида била у надлежности Републичке агенције за просторно планирање – организационе јединице за АП Војводину.

Према речима мр Ђорђа Милића, заменика директора Републичке агенције за просторно планирање, сви планови се раде како би се заштитио јавни интерес, а с обзиром на значај Тисе као међународне реке, овакав плански документ представља први корак.

“Просторни план подручја посебне намене коридора Тисе резултат је заједничког рада Завода за урбанизам Војводине и Покрајинског завода за заштиту природе”, изјавила је заменица покрајинског секретара за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине Сања Чиплић и додала да овај план треба да разреши постојеће конфликте који одувек постоје на релацији између човека и његових активности и природе и њеног очувања.

Директор Завода за урбанизам Војводине Владимир Зеленовић је рекао да је овај документ веома значајан за АП Војводину. “Од уласка Тисе у нашу земљу, па до места где се улива у Дунав, пролази кроз неколико општина које њене потенцијале треба да искористе. Oвај план треба да омогући: Тису као пловни пут, за развој туризма, да природна добра и резервати природе уз реку остану сачувана. То треба урадити тако да се не спречи градња привредних објеката”, рекао је Зеленовић. Он је нагласио да су најчешћи сукоби интереса, које овај документ треба да усклади, између људи који желе да граде нове погоне и запошљавају људе и заштитара природе чији је задатак да онемогуће да се на сваком месту уради објекат који ће загађивати околину. “Такође, институције које се залажу за стварање нових енергетских извора које Тиса омогућава – на њој је било хидроелектрана – у конфликту су са заштитарима који чувају водни ток Тисе”, рекао је Зеленовић и навео да су то сложени планови, па су тимови који раде на њима су мултидисциплинарни.

Клара Сабадош из Покрајинског завода за заштиту природе је рекла да је просторни план посебне намене еколошког коридора Тисе први од планова, који покушава да усклади функције које се подразумевају на једном речном коридору са очувањем природних функција еко-система. “Ширењем грађевинских подручја на саму реку, угрожавају се функције еко-система. Просторни план није фокусиран на намене, оне нису мењане, није у питању шта се ради, већ на који начин. Није у питању функционисање радних зона, много већи проблем је да ли оне имају одређени тампон појас до реке”, рекла је Клара Сабадош и нагласила да је став да првенствено треба обезбедити приступ људима реци, а не објектима и да што веће површине имају улогу јавних зелених површина, простора за рекреацију и туризам. “Неки други садржаји треба да се повуку са реке, како не би угрожавали јединствене природне амбијенталне вредности на Тиси. Покрајински завод за заштиту природе је проценио стање еколошког коридора, картирањем типова станишта и проценом стања четири угрожене врсте: тиског цвета, орла белорепана, дивље мачке и колонија чапљи,” рекла је Клара Сабадош.

fixed-img