Picture of the authorPicture of the author
/ , среда, 18.01.2017

Српско-словачке везе су дубоке и трајне

18012017_Kuzmanovic_muzej 01
AA

Заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама др Небојша Кузмановић данас је у Музеју Војводине одржао веома посећено предавање на тему “Српско-словачке културне везе”. Тиме је, поред изложбе “Иза гора и долина”, заокружено обележавање 300 година од досељавања Словака на простор данашње Војводине.

Истичући снажне не само културолошке везе српског и словачког народа, Кузмановић је подсетио да је Словачка свој посебан однос према Србији потврдила и чињеницом да је једна од земаља које нису признала независност Косова.

Уз то, Срби у Словачкој су добили статус националне мањине, иако их је на последњем попису становништва из 2011. било свега 475. Значај овог геста словачке владе, он је илустровао чињеницом да Словенији живи преко 50.000, а само у Бечу, као престоници Аустрије преко 100.000 Срба, али ни у једној од тих земаља они немају статус националне мањине.

“Од краја XVII до прве половине XX века, више од 2. 500 српских културних посленика и стваралаца – писаца, филозофа, просветитеља и научника – школовало се у Братислави, Кошицама, Кежмарку, Модри и другим словачким местима”, подсетио је Кузмановић.

Међу њима су, како је прецизирао, били и великани попут Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, Светозара Милетића или Јован Јовановић Змај, чију бисту је у Модри крајем прошле године открио председник Покрајинске владе Игор Мировић.

Кузмановић је додао да односе српског и словачког народа кроз вишевековну историју одликује одсуство било каквих сукоба или неразумевања, подсетивши да су још крајем 18. века, у првој српској гимназији отвореној у Сремским Карловцима, међу првим предавачима били и професори из Словачке Јан Грос, Андреј Волни, Карол Руми и Павел Магда.

“Ипак, највећи утицај на нашим просторима оставио је велики филозоф и историчар књижевности Павел Јозеф Шафарик, који је био професор и директор Српске велике православне гимназије, а чији долазак у Нови Сад је био плод управо снажних културних, трговачких и пријатељских веза Словака и Срба које трају до данас”, закључио је Кузмановић.

fixed-img