У Матици српској данас је отворен дводневни међународни научни скуп − Два века „Летописа Матице српске”: часопис дугог, континуираног трајања као међународни феномен.
Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Бранко Маркоски истакао је том приликом да повод данашњег окупљања, осим обележавања овог значајног јубилеја Летописа Матице српске, јесте и исказивање поштовања једној институцији која надилази време.
„Летопис није само књижевни часопис – он је живо сведочанство српске културе, језика и националног идентитета. Кроз два века непрекидног рада, одолевајући историјским изазовима и остајући на ћириличном писму, Летопис се уткао у темеље наше културне историје. Данас славимо не само јубилеј, већ и вредности које Летопис чува и преноси будућим поколењима“, поручио је проф. др Маркоски.
Ресорни секретар је подсетио на историју Летописа, од његових оснивача до наших савременика, те указао да је у Будимпешти 1826. настала Матица српска која ће бити гарант наставка рада Летописа.
„Током два века, две стотине година, историја нашег континента се мењала. Летопис је настао у тадашњој Аустроугарској, Србија је била кнежевина, мењале су се границе, нажалост два светска рата су започета и завршена, штампарије су тада биле ремек дело инжењерства, а данас, свет обликујемо уз помоћ вештачке интелигенције. Све је то надживео Летопис Матице српске, који је увек био слика свог времена, а данас, два века касније, на ћирилици, најстарији је књижевни часопис у Европи који излази у континуитету“, нагласио је проф. др Маркоски уз жељу да и у предстојећим вековима ова институција настави да „даје крила пчелама радилицама” и да остане светионик српске културе, језика и науке.
Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност истакао је да подржава идеју председника Матице српске професора Драгана Станића да часопис буде предложен за Унескову листу културе памћења.
„Будућност једне државе је онаква какве су јој култура и просвета, а Матица српска током векова имала је пресудну улогу у одржању српске културе, а од ње се и данас очекује да предњачи у областима културе и науке“, истакао је проф. др Маркоски.
На отварању конференције поводом обележавања два века постојања Летописа Матице српске – наше најстарије живе књижевне периодичне публикације присуствовали су и патријарх српски Порфирије, митрополит бачки Иринеј, саветник председника Владе Републике Србије Никола Бањац, градоначелник Новог Сада Милан Ђурић, председник Матице српске Драган Станић и уредник Летописа Селимир Радуловић. На обележавању јубилеја прочитано је и писмо подршке председника Републике Србије Александра Вучића.
