Завршна конференција поводом пројекта „Успостављање мађарско–српских речних граничних прелаза на Тиси – Across the Tisa“, одржана је 30. јула 2015. године у Скупштини АП Војводине.
Конференцију је отворио помоћник покрајинског секретара за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Радоњић, који је овом приликом рекао да је овај пројекат окосница будућег развоја, и да је начињен велики корак у развоју Тисе, која ће бити проглашена међународним пловним путем.
– Овај пројекат је спона између Србије и Мађарске, и тиме ће бити уклоњене све препреке за несметано одвијање путничког, теретног и карго саобраћаја на Тиси. Потребно је наставити сарадњу на овом пољу у оквиру Еврорегије ДКМТ и у наредном буџетском периоду, а поносан сам што је ресорни Секретаријат део овог пројекта – истакао је помоћник Радоњић.
На конференцији је говорила Естер Чокаши, директорка Еврорегионалне развојне агенције ДКМТ, која је представила пројекат, Маша Митровић испред Регионалне развојне агенције Бачка, која је говорила на тему развоја туристичких дестинација на Тиси и Дунаву, и овом приликом је истакла да је њиховом анализом показано да је наутички туризам слабо развојен, и да је потребно много више радити на његовој промоцији и афирмацији.
Она је нагласила да су локалне самоуправе у Војводини препознале потенцијале за развој туризма и да су неке већ конкурисале са значајним пројектима, као развој бициклистичких и винских рута. Пo њеним речима евидентно је да су информације за стране туристе на енглеском језику врло оскудне и да извори информисања о наутичком туризму заправо и не постоје, тако да је добро да је у Сегедину одржана промоција брошуре о наутичком туризму у оквиру Информативног дана за туристичке организације.
Презентацију изграђене басенске теретне луке је одржао представник Дирекције за водопривреду доње Тисе ATIZVIZIG, а на конференцији је представљено ново пристаниште изграђено на Тиси. Презентацију је одржао Роберт Фејстамер из локалне самоуправе Кањижа, а презентацију пловног објекта изграђеног у оквиру Пројекта је одржао Карољ Пап, заменик главног капетана, Главне полицијске управе Жупаније Чонград, док је презентацију саобраћајне студије за Еврорегион ДКМТ одржао Андраш Киш, из компаније Тренекон доо.
Пројекат је укупне вредности око 1,6 милиона евра, и трајао је нешто више од 2 године, а добио је подршку од стране Европске уније у оквиру ИПА прекограничног програма Мађарска–Србија. Пројекат у партнерству реализују Покрајински секретаријат за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, Еврорегионална развојна агенција ДКМТ, Дирекција за водопривреду Доњег тока Тисе, Полицијска управа Жупаније Чонград, као и Скупштина општине Кањижа.
У оквиру пројекта одржано је неколико састанака где су усаглашени ставови представника органа пограничне полиције са представницима мађарских и српских релевантних институција, у вези са речном инфраструктуром и управљањем, као и у вези проглашења Тисе међународним пловидбеним путем. Одржана су и два медијска дана за новинаре из Мађарске и Србије и Информативни дан за фирме које се баве шпедицијом на рекама у Мађарској и у Србији, а свечано је предато на коришћење ново пристаниште на Тиси.
Реализација овог пројекта омогућиће развој путничког и теретног саобраћаја у Кањижи и Сегедину. Кањижа ће добити бродове како би се постојеће пристаниште проширило и развило, али и да би се подржао рад пограничних органа. У Сегедину ће реновирањем објекта у луци са базеном – који је у власништву Дирекције за водопривреду Доње Тисе, бити обезбеђена погранична контрола превозника робе. Набавком багера и његовим континуираним коришћењем, наставиће се багеровање луке са базеном и на тај начин обезбедити несметано одвијање теретног саобраћаја. Управа полиције жупаније Чонград ће на територији града Сегедина, изградњом пловног објекта и његовим смештањем на воду, обезбедити инфраструктурне услове који су потребни за пограничну полицијску контролу путничког саобраћаја.
Развој пристаништа, који је планиран овим пројектом, као и изградња пловних објеката омогућиће да се на Тиси формира значајнији путнички, односно теретни саобраћај. Самим тим, допринеће развоју речног саобраћаја Дунава, развијајући и шпедицију, а створиће се могућност и за развој речног туризма.
