Светски дан избеглица обележава се 20. јуна и тим поводом је Фонд за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводине организовао скуп, на којем су презентовани резултати посебног истраживања о ставовима избегличке популације у Војводини који се односе на досадашња достигнућа у процесу интеграције тих лица у овдашњу друштвену средину.
Отварајући скуп, директор Фонда Радомир Кукобат је рекао да и овај 20. јун, Србија дочекује у групи од пет земаља у свету у којима је УНХЦР прогласио тзв. ситуацију продужене избегличке кризе, настале у последњој деценији 20. века, када је у Србију дошло више од 600.000 избеглица из Хрватске и БиХ и 220.000 интерно расељених лисца са Косова и Метохије. Иако је од краја ратова прошло 20 година, у Србији и даље живи 35.000 људи са избегличким статусом, као и 204.000 интерно расељених лица са КиМ. Половина од укупног броја избеглица, смештено је у Војводини.
Истраживање је за потреба Фонда реализовала агенција „Рејтинг 021“ у периоду 15. мај – 15. јун ове године и спроведено је на случајном узорку од 500 испитаника у 13 насељених места, у шест градова и општина, који репрезентују популацију избеглица на територији Војводине.
Истраживање показује како је процес повратка у земљу порекла практично замро и да већина људи који су у Војводину дошли као избеглице више уопште не размишља о повратку. Укупно 74,3 одсто испитаника, себе види као грађанина Србије или чланове локалне заједнице, више од половине анкетираних избеглица и не помишља да напусти Војводину, док би 30-так одсто њих евентуално искористило могућност да оде у иностранство, што се објашњава економском кризом. Тек 10 одсто испитаника прихватило би понуду да се, уколико би им били понуђени повољнији услови, врате у завичај.
Приближно половина анкетираних (49,37 одсто) сматра да су у потпуности прихваћени у новој средини, 36,30 одсто да су тек делимично прихваћени, док 12,36 одсто верује како уопште нису прихваћени од стране домицилне популације.
Убедљива већина, 82,4 одсто испитаника, међутим, сматра да је између избеглица и домицилног становништва успостављен однос међусобног уважавања, а 78,9 одсто верује да је такав однос успостављен и између избеглица и припадника мањинских заједница у Војводини, што је врло важно за друштвену стабилност у Покрајини. Избеглице верују у миран и складан живот у Војводини, будући да свега 2,78 одсто испитаника сматра да у будућности може доћи „до напетости“ између избеглица и припадника других популационих група.
Скупу су присуствовали и представници Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), као и више различитих организација које реализују програме помоћи избеглицама у Војводини и другим деловима Србије.