Као институција која је 2011. године прва у Војводини и Србији спровела истраживање о деци која се баве просјачењем, Покрајински заштитник грађана – омбудсман данас је у Новом Саду учествовао у раду фокус групе у оквиру пројекта регионалног истраживања „Распрострањеност феномена деце укључене у живот и/или рад на улици”. Пројекат заједнички реализују Екуменска хуманитарна организација из Новог Садa у сарадњи са међународном организацијом Спасимо децу (Save the Children International).
Циљ одржавања фокус групе био је да се прикупе најновији подаци из праксе и размене искуства са стручњацима из надлежних органа управе и установа како би се што боље сагледао тренутни положај деце укључене у живот или рад на улици као изразито рањиве друштвене групе. Током дискусије закључено је да је у Новом Саду велики помак у пружању подршке овој деци постигнут отварањем свратишта за децу улице. Међутим, његов капацитет и обим услуга недовољни су у односу на стварни број деце укључене у живот или рад на улици у овом граду, за који се процењује да је у појединим периодима године бар двоструко већи у односу на број деце која користе услуге свратишта, а због тога што у Нови Сад ради просјачења и друге врсте рада на улици долазе и деца из других места. Осим што би сличне установе требало успоставити и у другим, нарочито пограничним градовима, на фокус групи је констатовано да у прописима Републике Србије деца која живе и/или раде на улици и даље нису препозната као посебно рањива категорија становништва, а самим тим их као такву не третирају ни надлежне институције.
Посебан проблем представља чињеница да ова деца долазе из сиромашних и социјално угрожених породица чији чланови немају пријављено пребивалиште и међу којима је уз то веома изражен и патријархални образац међусобних односа. У таквим породицама мушкарци, као супружници и очеви, злоупотребљавају своју надмоћ тако што жене и децу приморавају на прошњу или друге врсте рада на улици. Чак и када се обрате центрима за социјални рад и када њихови предмети доспеју пред правосудне органе, ове жене, будући неуке и ускраћене за услуге служби бесплатне правне помоћи, не успевају да остваре своја законом загарантована права, нити да заштите себе и своју децу. Самим тим оне и њихова деца бивају поново враћени у зачарани круг неинформисаности, немаштине и насиља, обрасца који ће се без ефикасног поступања институција понављати из генерације у генерацију. Уз препознавање деце и младих који живе и/или раде на улици у просписима и координисано поступање институција, учесници фокус групе сматрају да би успостављање ефикасног система бесплатне правне помоћи, којем би приступ имали и родитељи, нарочито мајке ове деце и млади суочени са овим проблемом, у значајној мери допринело унапређењу остваривања и заштите права ове нарочито рањиве друштвене групе.
Уз представнике Покрајинског завода за социјалну заштиту, Центра за социјални рад, Службе за здравствену заштиту деце Дома здравља и Полицијске управе Нови Сад, у име Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана у раду фокус групе учествовале су Анкица Драгин и Марија Миладиновић, сараднице у институцији и ауторке истраживања „Дечје просјачење у Војводини”.
