Кампања за подизање свести запослених у здравству у вези са њиховом улогом у спречавању насиља над женама настављена је ове недеље у Кикинди и Суботици, састанком представника и представница домова здравља, болница и завода за јавно здравље са територије Севернобанатског и Севернобачког округа.
О улози здравствених установа у заштити жена од насиља у породици и у партнерским односима говорили су представнице и представници Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију, Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Дома здравља у Инђији.
Помоћница покрајинског секретара за здравство др Данијела Станковић Баричак говорила је о здравственим последицама насиља у породици и улози здравствених радника у систему заштите, а предочила је и податке из истраживања Покрајинског секретаријата за здравство, социјални рад и демографију о томе колико запослени у здравству на територији АП Војводине познају и примењују Посебан протокол за поступање у случајевима насиља над женама. Чак 80 одсто испитаника и испитаница није прошло обуку за његову примену, али се већина, тачније око 70 одсто њих сусрело са случајевима насиља у породици, али га нису евидентирали, нити пријавили другим органима. Стога је едукација здравствених радника о примени Протокола и поступању лекара и медицинских радника веома значајан предуслов ефикаснијег одговора здравственог система на насиље. Уз активности примарне превенције у здравственој заштити, нагласила је Др Баричак, правилно евидентирање случајева насиља у породици требало би да буде окосница даљих поступака пред надлежним органима у циљу ефикасније системске заштите жртава насиља и санкционисања починилаца.
Представљајући Програм за заштиту жена од насиља у породици и у партнерским односима у АП Војводини за период од 2015. до 2020. године, начелница одељења за анализе, планирање и развој у области здравства у истоименом покрајинском секретаријату Биљана Делић указала је и на оно што су надлежне покрајинске институције до сада већ учиниле у овој области, али и на мере у здравству, попут обезбеђивања услова за доследну примену протокола, чије се спровођење очекује већ од ове године. Тиме ће бити унапређен одговор целокупног система заштите, а жене – жртве насиља охрабрене да се чешће обраћају здравственим установама.
Према речима директора Дома здравља у Инђији прим. др Васе Петровића, у здравству на локалном нивоу постоје и примери добре праксе у заштити жена од насиља у породици. Наводећи пример поступања лекара и здравственог особља дома здравља којим руководи, нагласио је да ефикасности поступања доприноси добра организација у установама примарне здравствене заштите. Од пресудног значаја је и залагање запослених да се професионално усавршавају и доследно евидентирају сваки случај насиља који буде пријављен дому здравља. Осим тога, веома је важна сарадња са другим надлежним органима и службама, али и едукација јавности о родно заснованом насиљу и насиљу према женама.
Заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров истакла је да здравствени систем мора активније доприносити не само збрињавању жртава, него и њиховом информисању и едукацији о томе како да насиље препознају и затраже заштиту. Искуства покрајинске мреже ”Живот без насиља” показала су да кључну улогу у томе имају управо запослени у здравству који са жртвама долазе у непосредни контакт. Искуство Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана у вези са поступањем здравствених установа у случајевима насиља према женама показало је да су жртве често обесхрабрене да затраже заштиту, између осталог, због односа запослених због чега немају довољно поверења у институције. То се негативно одражава, како на конкретно поступање надлежних органа, тако и на друге жртве и њихово окружење, а о чему је говорила сарадница у институцији Андријана Човић.
У Кикинди се током дискусије присутнима обратила и Биљана Степанов из Центра за подршку женама, кикиндске организације која више од деценије пружа услуге женама, највише онима које су претрпеле насиље. Ова организација основала је и део је мреже СОС телефона за жене жртве насиља на територији АП Војводине, а на који се јављају и жене из целе Републике Србије, па и са Косова. У Кикинди, односно Севернобанатском округу се током 2014. године на овај телефон јавило око 150 жена, од којих 58 први пут. Што се тиче здравствених установа, испоставило се да је евиденција насиља спорадична, несистематична и практично неупотребљива у даљим поступцима. Указано је на пример да се евиденција здравствених установа спроведена на основу протокола у судском поступку не сматра довољним доказом, него се инсистира на вештачењу, које не само да је додатни трошак и продужава судски поступак, него и поново трауматизује жртву насиља.
У Суботици је постављено питање повратне информације о исходима даљих, нарочито судских поступака у случајевима насиља над женама јер поступање има смисла само уколико се жртвама помогне да изађу из круга насиља. У противном, стиче се утисак да систем заштите не функционише, односно да је обраћање институцијама беспредметно, а вођење поступака узалудно и бесмислено. Координирање система надлежних институција представља велики изазов, а кључна ствар за његово успешно функционисање је подизање степена свести и одговорности појединаца и појединки у оквиру овог система о последицама (не)поступања у случајевима насиља према женама. Тиме ће бити послата и јединствена порука да друштво неће толерисати насиље и да ће његови починиоци бити кажњени.
Учесници у дискусијама говорили су и о првом контакту лекара са жртвама насиља у којем је кључна ствар узајамно поверење. Речено је да поступање свакако зависи и од објективних околности и расположивих ресурса, али у значајној мери и од става и залагања запослених у здравственим установама. Информисаност и едукованост о насиљу према женама у породици и у партнерским односима значајно повећава ефикасност одговора здравства, како у акутним ситуацијама физичког насиља, тако и када се жртве услед дуготрајног психолошког насиља лекару обрате са симптомима психосоматксе природе. У контексту ресурса важно је запитати се и колико цело друштво кошта неефикасан систем заштите од насиља. Постоје званични подаци о томе да се насиље већ јављало и до двадесет пута пре него што је жртва затражила помоћ, а опште је познато да се насиље над једном особом увек одражава и на оне у њеном окружењу.
Састанци у оквиру ове кампање следеће недеље биће одржани у Сомбору и Сремској Митровици.
