Даме и господо !
Ако на тренутак застанемо и покушамо пронаћи нит која повезује различита политиколошка, социолошка, правна промишљања, видимо да људско друштво од својих почетака тражи одговоре на питања: како опстати, како преживети, како се одбранити, како очувати здравље. Људске заједнице су кроз историју увек трагале за безбедношћу.
Дакле, потреба за безбедношћу је нит која повезује широки спектар области: политичку, правну, економску, геополитичку, војну, социјалну, демографску, информациону, еколошку, здравствену, и тај квалитет интегративности је садржан можда на најбољи начин једном појму – то је нови концепт људске безбедности.
Отуда безбедност није просто именица која нешто именује, већ принцип на основу којег се ствари формулишу. Или прецизније, врховни принцип, основа, оно што претходи нечему: још је Лајбниц записао: „Ако неко гради кућу на песковитом терену, он мора копати све дотле док не наиђе на неки чврст камен или темељ”.
Наша политичка заједница трага управо за тим темељним принципом. Јер, Србија је у потрази за властитим идентитетом, а као транзиционо постконфликтно друштво, и у потрази за дефинисањем новог безбедносног идентитета. Суочена је са бројним ризицима, који произилазе из озбиљне економске и социјалне исцрпљености свих друштвених ресурса. Свакако, морамо имати у виду и да велики број грађана није спреман, великим делом и из страха да се суочи са бројним ризицима које носи транзиција.
Излагање председника Пастора на скупу „Безбедносне трансформације пословних система и институција
Даме и господо,
У потрази за новим идентитетом наша политичка заједница треба нови концепт људске безбедности који се ослања на чврсту међусобну потпору три стуба: а то су слобода, транспарентност и заштита темељних људских и мањинских права.
Слобода, транспарентност, безбедност и заштита и унапређење темељних људских и мањинских права су продукти демократије.
Кроз историју су се под појмом безбедности подразумевали различити садржаји.
Бројна значења израза безбедност су потврда: да поштовање људских права подразумева простор слободе, »слободе од страха и ускраћености« и отклањање свих претњи које могу угрозити егзистенцију појединца.
Људска безбедност је претпоставка развоја свих потенцијала које једна заједница поседује.
Наш свакодневни ангажман подразумева промовисање и јачање новог концепта људске безбедности као и безбедности локалних заједница и Аутономне Покрајине Војводине као стабилног и сигурног региона, а промовисањем политика које у фокус стављају потребе и интересе грађана.
Концепт сигурног и безбедног грађанина је концепт минимизирања и докидања страха од различитих ризика и претњи, којима је директно или индиректно изложен. Сигуран и безбедан појединац је мерна јединица сигурности и безбедности целе заједнице.
Даме и господо,
Нови безбедносни идентитет Србије за полазну тачку узима безбедност појединца која је резултат обједињеног утицаја економских, социјалних, политичких, културних, демографских и еколошких околности. Видимо да мноштво социјалних и политичких чинилаца гради безбедносну инфраструктуру, или речима струке, су претпоставка јачања безбедносног капацитета једне заједнице, како на микро тако и на макро нивоу.
Свакако да заједнички живот припадника различитих етничких, језичких, верских заједница представља потенцијални ризик по јавну безбедност. Смањење и уклањање етничких, језичких, верских дистанци, као и унапређење интеркултуралне комуникације су претпоставка заштите темељних људских и мањинских права и у том смислу смањења безбедносних ризика
Политичко и правно окружење које гарантује заштиту темељних права, видљивост различитих мањинских заједница и њихово активно учешће у доношењу кључних политичких одлука, владавина права, одрживи развој и једнак приступ ресурсима – верујем да је такво политичко и правно окружење замишљао Томас Хобс када је писао да је “безбедност најосновнија вредност на којој је човечанство градило своје индивидуалне и колективне животе”.
Само у таквом амбијенту безбедност, транспарентност и слобода представљају мерила демократичности једне заједнице. Само безбедан човек је слободан човек, а само слободан човек може да преузме одговорност за своју властиту и општу добробит своје заједнице.
Но, и на најбољи начин формулисане теоријске претпоставке безбедности се на жалост суочавају са реалношћу. А, како је то рекао још Бизмарк, „то што се у овом свету дешава, увек поседује нека својства палог анђела: он је леп, али му недостаје мир, велики је по својим замислима и делима, али је неуспешан, горд и усамљен.”
Даме и господо
Суочени смо са бројним глобалним и регионалним безбедносним изазовима. Све мање говоримо о класичним облицима тероризма, све више о постмодерним облицима „супертероризма”, сајбер и биотероризма. Сарадња у размени информација, знања и анализа ризика су нужне како би се припремио одговор на нове врсте безбедносних претњи и ризика.
Нужност дефинисања нових одговора на промењени регионални политички и економски контекст се темељи на следећим категоријама: партнерство и сарадња, безбедност и стабилизација, историјско помирење. Нови безбедносни изазови захтевају партнерске, солидарне и заједничке одговоре.
Заједничке одговоре који ће се кретати у границама могућег, али и промовисати нове политике регионалног дијалога, толеранције и помирења.
