Закључци и мере које треба предузети у вези са дечјим просјачењем у Новом Саду усвојене на јучерашњој седници градског Савета за јавни ред, мир и безбедност у великој мери се подударају са онима које је Покрајински омбудсман препоручио још пре две године. Деца која се баве просјачењем и даље су стално присутна на већини јавних места у Новом Саду, што указује на неефикасност постојећег система за сузбијање, превенцију и решавање проблема дечјег просјачења и пружања помоћи његовим жртвама.
Упркос томе што дечје просјачење представља један од најтежих видова злоупотребе малолетника, феномен просјачења, посебно дечјег, није дефинисан, нити је јасно одређен у законима, подзаконским актима и стратешким документима Републике Србије. Иако неки прописи просјачење спомињу као основ за вођење прекршајног поступка, надлежним органима, нарочито центрима за социјални рад и полицији, ова околност оставља веома мало простора за деловање, нарочито оно превентивно. Самим тим практично је немогуће водити евиденцију о размерама ове појаве међу децом у нашој земљи, нити се ефикасно бавити њеним узроцима, превенцијом, односно смањивањем фактора ризика и последица дечјег просјачења на жртве, њихове породице, али и друштво у целини.
Поступајући по представци грађана у вези са дечјим просјачењем у Новом Саду, Покрајински омбудсман је такође утврдио да се полиција и центар за социјални рад, позивајући се на то да прописима није уређено питање дечјег просјачења, предузимају минимум мера и не улажу напор да у складу са постојећим прописима учине све што могу да се жртвама пружи адекватна заштита и подршка, а особе које децу на овај начин злоупотребљавају приведу правди. Евидентно је да број деце која због просјачења долазе у контакт са надлежним органима и установама представља тек врх леденог брега. Испитаници и испитанице истраживања Покрајинског омбудсмана из полиције и центара за социјални рад, баш као и Савет за јавни ред, мир и безбедност Новог Сада, слажу се са тим да је потребно донети прописе којима би се прецизније одредиле надлежности и поступање органа у случајевима дечјег просјачења и утврђивање одговорности органа управе, родитеља, итд. Међутим, у истраживању је такође наглашен и значај укључивања деце из друштвених група изложених ризику од просјачења у образовни систем у циљу превенције и сузбијања ове појаве, као и потреба за посебним радом свих надлежних инстанци са родитељима ове деце.
Покрајински омбудсман овим путем подржава предлог Савета за јавни ред, мир и безбедност Новог Сада да се Скупштини града предложи да поднесе иницијативу надлежном министарству правде за доношење релевантних прописа којима би се обезбедило ефикасније сузбијање и превенција дечјег просјачења, а жртвама пружила одговарајућа заштита и подршка. Уз издвајање додатних средстава, посебно је значајно утврдити и конкретне мере и спровести активности на локалном нивоу које ће ефикасно и сврсисходно допринети томе да деца коју данас виђамо на улицама заиста нађу своје место у систему образовања, социјалне и здравствене заштите, а да они који их у томе онемогућавају буду примерено санкционисани.
