Награда за драмско стваралаштво “Борислав Михајловић Михиз” за 2013. годину додељена је Милану Марковићу, драмском писцу из Београда, за досадашњи остварени опус.
Михизову награду од 2005. године додељују Фонд “Борислав Михајловић Михиз” и Српска читаоница Ириг, а под покровитељством Владе АП Војводине. Одлуку о овогодишњем добитнику, на састанку 8. октобра, једногласно је донео жири у саставу: Даринка Николић, позоришна критичарка, Ксенија Крнајски, редитељка и Светислав Јованов, театролог (председник жирија).
Образложење:
Досадашњи опус Милана Марковића, представља, својим континуитетом, разноврсношћу и растућом убедљивошћу, неку врсту кратке повести преображаја и сазревања најновије српске драме. Од апсурдно-црног хумора заумних димензија (“Добро јутро, господине Зеко”), преко психолошки суптилног вивисецирања породичних и генерацијских односа (“Добар дечак/ Hyvä boy”), Марковићев опус се, паралелно и симултано, развија у смеру ироничног друштвеног ангажмана у експерименталној форми (“Да нам живи, живи рад”), али и у смеру трагичке емпатије према усамљеној јединки, изгубљеној у клопци приватних заблуда и глобалних обмана (“Чишћење идиота”). Драмска фантазија Милана Марковића је иронична, а његова иронија – цинично фантастична. Херојство његових ликова проистиче из њихове самоприхваћене безличности, а њихова драмска уверљивост – из њихове слабости и људскости у којој се сви препознајемо. Милан Марковић сагледава свет као место промене, али увек са три становишта – посредством наде, смеха и бола у исто време. Реч је, дакле, о аутентично „михизовском“ ракурсу, који нам увек изнова омогућава да се боримо и преживљавамо.
Биографија добитника:
Милан Марковић је рођен 1978. године. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду.
Од 2007. године ради као координатор пројекта “Нова драма на Стеријином позорју”.
Од 2008. године је члан редакције часописа Сцена. Ради као драматург на представама у Србији и Данској (“Tiggeroperaen”, Cantabile2, режија Nullo Fucchini).
Године 2009. и 2010, поносно се рашколује у оквиру пројекта „Рашколовање знање“ (Теорија која Хода, Београд и Контрапункт, Скопље).
2010. наступа у пројекту „Много нас је“ (Битеф театар, концепт и кореографија Далија Аћин), изводи realtime драматуршку интервенцију у представи „Ко би хтео маму као моју“ (Позориште „Душко Радовић“, концепт и кореографија Далија Аћин) и ради као драматург на предста „Да нам живи живи рад” (Атеље 212, коауторка и редитељка Анђелка Николић).
“Ожалошћену породицу” Бранислава Нушића, 2011. године адаптира за Народно позориште Шабац (режија Бојана Лазић).
Милан Марковић је оснивач и уредник архивског веб сајта: www.nova-drama.org, посвећеног промоцији новог драмског израза.
Изведене и награђене драме:
– “Клупа” (Београдско драмско позориште, режија Горан Рушкуц; награда Јосип Кулунџић, Факултета драмских уметности);
– “Зелена кућа” (побеђује на конкурсу бечког позоришта Menchenbuehne);
– “Добро јутро, господине Зеко”, објављена 2005, (Сцена), изведена 2006, (Позориште „Душко Радовић“, р. Јелена Богавац);
– “Добар дечак”/ Hyvä boy – објављена 2008, (Сцена), изведена. 2011, (Српско народно позориште, р. Предраг Штрбац; Цанкарјев дом, Љубљана, режија Рок Вевар); награда”Слободан Селенић”;
– “Значи Марко, као Краљевић/Пази вамо”, изведена 2010. гонине (Позориште Бошко Буха, режија Бојана Лазић);
– “Да нам живи, живи рад” – (коаутор са Анђелком Николић) – изведена 2010. (Атеље 212, р. Анђелка Николић);
– “Чишћење идиота” – 2010; изведена 2013, (Краљевачко позориште, р. Александра Ковачевић);
– “Маја и ја и Маја” – објављена 2012, (Сцена), изведена 2012, (БИТЕФ Театар, р. Ања Суша)
– Заједно са Мајом Пелевић коаутор критичког мултимедијалног перформанса “Они живе”.
