У оквиру данашње четврте по реду седнице Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине, представљена је књига „Жене и политика“ са аспекта родне равноправности, ауторке Лилијане Чичкарић, објављене у издању Института друштвених наука из Београда.
Представљање овог значајног издања које треба да помогне женама да јасније сагледају своју улогу, могућности и значај учешћа у политици, као и да их охрабри да истрају у својим политичким и друштвеним улогама, уследило је као наставак активности Женске парламентарне мреже у оквиру кампање 16 дана активизма у борби против насиља над женама, која траје до 10. децембра.
Са чланицама Мреже, на седници су о књизи дискутовале ауторка Лилијана Чичкарић, др Горан Башић и др Зорица Мршевић, представници Института друштвених наука из Београда. Седници је присуствовала и Светлана Селаковић, помоћница покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова.
Како је речено на седници, књига је настала као резултат рада на Пројекту структурне и историјске промене српског друштва у контексту европских интеграција и глобализације, који се реализује у Институту друштвених наука у Београду и финансиран је од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Истовремено, књига је и резултат ауторкиног вишегодишњег истраживачког рада на анализи феномена политичке партиципације и репрезентације жена, заснованог пре свега на богатом искуству стеченом у институцијама система у развијеним демократским државама, али и у нашој земљи, од 2003. године до данас.
У том смислу, у истраживачком раду представљеном у књизи фокус је био на институцијалној политици, партиципацији жена у парламентима, извршној власти и другим инстируцијама, органима и установама у којима се доносе политичке одлуке, као и у политичким партијама, посредством којих се жене кандидују за значајне политичке функције.
Како је речено, један од главних циљева је био да се прикажу могућности и препреке ушешћа жена у формалној политици, као и да се прикаже анализа начина и врсте заступљености политичких интереса жена, са посебним акцентом на одговор државних и друштвених институција на потребу жена да пођеднако партиципирају и буду представљене у процесима руковођења и одлучивања.
Степен развоја родне једнакости у земљама Европске уније је посебно значајан са становишта интеграције Србије у тај политички и економски простор, те последња два поглавља разматрају питања односа жена и политике у ЕУ и у Србији.
Постоји велики проблем неадекватне перцепције жена које су укључене у политику, како од стране њихових колега политичара, тако и шире јавности, па и самих жена. Женска реч у политици нема ону тежину коју имају становишта која заступају мушкарци. Извесно неповерење према женама у политици је широко рапрострањено. На пример, у парламентима, један велики број жена, због комплексне тројаке улоге, јер заступају партијске, интересе жена и интересе бирачког тела, свесно ограничава сферу политичке ангажованости на скуп проблема који се односе на породицу, здравље, децу, младе, екологију, образовање. Међутим, женска партиципација у политици не сме да се ограничава на ту врсту проблема или да буде оријентисана искључиво на заштиту женских интереса, већ на проблеме и заштиту интереса свих грађана. Женама се мора омогућити и гарантовати право да равноправно учествују у дијалогу са мушкарцима око свих релевантних питања. Суштина еманципације жена је у већем степену политичке партиципације и репрезентације у извршној власти, где се доносе одлуке и креирају стратешке политике развоја, и у представничким телима, где се доносе закони и кроз рад политичких партија заступају интереси грађана. Стога је, као прелазно решење, потребна друштвена регулација у форми прописаних што већих квота, како би жене у већем броју изашле на политичку сцену и укључиле се активно у процес расподеле моћи, једна је од порука са седнице.
Наглашено је да је за значајнију заступљеност жена у политици од кључног значаја да се изборе са изазовима усклађивања интереса родне равноправности и јавних политика. Управо због тога постојање Женске парламентарне мреже и сличних организованих група жена у политици са заједничким циљевима који превазилазе страначке оквире је од посебне важности за успех политичарки и за њихову бољу заступљеност и видљивости у политици, доношењу одлука, креирању јавних политика.
Након седнице, чланице Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине присуствовале су у згради Скупштине АП Војводине, представљању Збирке конференција случаја насиља над женама у породици и партнерским односима.
У Збирци су приказане конференције случаја у ситуацијама насиља над женама одржане током 2015. године у оквиру менторске подршке коју је Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова пружао центрима за социјални рад у Зрењанину, Панчеву, Сремској Митровици, Новој Црњи и Новом Бечеју.
Активност је реализована у оквиру спровођења мера Програма за заштиту жена од насиља у породици и у партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у Аутономној покрајини Војводини за период од 2015. до 2020. године.
