Једнак приступ правди једно је од основних људских права и од суштинског је значаја за остваривање права грађана и грађанки пред судом, органима управе, организацијама и установама које врше јавна овлашћења. Неповољан социјални статус појединки и појединаца може да утиче на остваривање овог права. Због тога је важно да у свакој држави, а нарочито у онима које су се ратификовањем међународних докумената обавезале да ће гарантовати остваривање, заштиту и унапређење људских права, постоји функционалан систем бесплатне правне помоћи. Такав систем појединцима, који иначе у поступцима пред судовима и другим органима не би могли да заштите или остваре своја права или на закону засноване интересе, односно да остваре право на једнак приступ правди и правично суђење, омогућује остваривање једног од права које је у Републици Србији зајемчено Уставом и садржано у још најмање четири међународна документа, као и у седам закона, једној републичкој стратегији и једној покрајинској одлуци.
Успостављање система бесплатне правне помоћи једна је од обавеза и у процесу придруживања Европској унији, нарочито у оквиру преговарачких поглавља 23 и 24, а која се односе на правосуђе и основна права, правду, слободу и безбедност. Посебна тема у оквиру подручја основних права биће приступ правди путем бесплатне правне помоћи.
Рад институције Пoкрajинског заштитника грађана – oмбудсмaнa већ годинама сведочи о све израженијој пoтрeби грaђaнa зa функциoнисaњeм служби прaвнe пoмoћи у oпштинским и грaдским упрaвaмa. Са повећањем њихове свести о сопственим правима, али и са све већим сиромашењем становништва, прaвни сaвeти, писaњe пoднeсaкa или зaступaњe, кaкo прeд судoвимa тaкo прeд oргaнимa упрaвe, потребно је све ширем кругу грађана. Међутим, истраживања институције, спроведена у три наврата, показала су да о доступности и пружању услуга правне помоћи у јединицама локалне самоуправе (ЈЛС) у АП Војводини не постоје поуздани и јасни подаци, нити макар приближно уједначена пракса.
Пружање правне помоћи организовано је у 28 (62 одсто) ЈЛС у Војводини. Ову помоћ најчешће пружају посебне службе правне помоћи у ЈЛС или лице запослено у ЈЛС које у оквиру једне од организационих јединица искључиво пружа правну помоћ грађанима, односно лице коме, уз остале дужности, у опис посла спада и пружање правне помоћи. Правну помоћ по основу уговора са ЈЛС пружају и чланови Адвокатске коморе, а у неким ЈЛС и општински јавни правобранилац или сви запослени правници у ЈЛС, а по основу решења, односно овлашћења начелника општинске управе. Упркос томе, највише забрињава податак да у више од трећине ЈЛС у Војводини (њих 17) пружање правне помоћи није организовано, те се она грађанима уопште не пружа.
Право на бесплатну правну помоћ по правилу имају припадници сoциjaлнo угрoжeних и мaргинaлизoвaних друштвeних групa, међу које, између осталих, спадају лицa бeз прихoдa и имoвинe, примаоци социјалне новчане помоћи, стaнoвници рoмских нeфoрмaлних нaсeљa, незапосленa лица нa евиденцији Националне службе за запошљавање, примаоци минимaлнe зараде, као и лица која испуњавају услове за ослобађање од плаћања трошкова поступка. Институција Пoкрajинског заштитника грађана – oмбудсмaнa посебно значајним сматра то што нови Нацрт Закона о бесплатној правној помоћи предвиђа и то да право на ову врсту помоћи у одређеним поступцима, имају и деца, ментално недовољно развијена или душевно оболела лица, као и лица која остварују правну заштиту од породичног насиља, тортуре или трговине људима. Изузетно је важно да овај Закон буде што пре усвојен и с обзиром на ситуацију са избеглицама у Републици Србији, будући да предвиђа и то да право на бесплатну правну помоћ могу остваривати и избeглa, прогнанa и расељенa лица, као и тражиоци азила.
