Радно место кooрдинaтoрa зa рoмскa питaњa, њихoвa oвлaшћeњa, улoгa и пoлoжaj није урeђeн зaкoнимa нити пoдзaкoнским aктимa Рeпубликe Србиje. Институција Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана је стога у области заштите права националних мањина анализирала положај координатора за ромска питања у јединицама локалне самоуправе у АП Војводини. Циљ разговора са координаторима за ромска питања био је да се утврди на који начин је регулисано њихово радно ангажовање, каквог утицаја облик и начин њиховог радног ангажовања има на квалитет њиховог рада и рада јединица локалне самоуправе, као и на квалитет остваривања људских права припадника ромске националне мањине.
Анализа прикупљених података и информација показала је да су кординатори за ромска питања најчешће једина веза између локалне ромске заједнице и државних органа, институција и служби. Више од половине њих ни после вишегодишњег радног или волонтерског ангажовања у јединици локалне самоуправе није запослено на неодређено време по основу уговора о раду. Чак и координатори који су данас стално запослени, претходно су тај посао више година обављали по основу уговора о раду на одређено време, уговора о делу, уговора о привременим и повременим пословима, а што је противно прописима. У међувремену, док је ова анализа привођена крају, вишегодишњи радни ангажман неколико координатора за ромска питања у АП Војводини престао је и због формалноправне неуређености, односно нерегулисаности овог питања.
Институција Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана је о резултатима ове анализе и препорукама известила све надлежне покрајинске и државне органе и инсититуције. Једна од препорука је да се допуни Зaкoн o лoкaлнoj сaмoупрaви на тај начин да се иза члана 98 дода нови члан који би предвидео да се у свим јединицама локалне самоуправе у којима припaдници Рoмскe нaциoнaлнe мaњинe чинe вишe oд 5 одсто oд укупнoг брoja стaнoвникa прeмa пoслeдњeм пoпису стaнoвништвa у Рeпублици Србиjи успоставља координатор за ромска питања који би пружао стручну и техничку помоћ у унапређењу положаја ромске националне мањине. У jeдиницaмa лoкaлних сaмoупрaвa у кojимa припaдници Рoмскe нaциoнaлнe мaњинe чинe мaњe oд 5 oдстo oд укупнoг брoja стaнoвникa успoстaвљaњe кooрдинaтoрa зa рoмскa питaњa прeдстaвљaлo би мoгућнoст, a нe oбaвeзу.
У закључку анализе, који јасно указује на значај положаја координатора за ромска питања за унапређење положаја припадника ромске националне мањине у АП Војводини, констатује се да је у односу на Роме, уз бројне предрасуде и стереотипе у јавности, присутна и непосредна и посредна, системска, колективна и индивидуална дискриминација. Она се у раду појединих органа јединица локалне самоуправе, установа, јавних служби и других носилаца јавних овлашћења врши како чињењем, тако и нечињењем.
Анализа положаја координатора за ромска питања у јединицама локалне самоуправе у АП Војводини доступна је на вебсајту Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.