За заштиту права особа са менталним сметњама, нарочито онима које су смештене у установе затвореног типа, најважнија је укљученост свих релевантних инстанци, нарочито системских механизама за заштиту људских права, у поступке остваривања њихових права. У својим уводним излагањима приликом отварања округлог стола „Улога Националног механизма за превенцију тортуре у спречавању тортуре, нехуманог и нечовечног поступања према лицима са менталним сметњама” заменик заштитника грађана Републике Србије Милош Јанковић и заменик покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Стеван Арамбашић сложили су се да се током протекле четири године однос институција и установа које се баве особама са менталним сметњама и Националног превентивног механизма (НПМ-а) развио од почетног антагонизма до сарадње будући да имају заједнички циљ.
Данашњи скуп у Новом Саду окупио је представнике и представнице специјалних психијатријских болница, одељења психијатрије у општим болницама, служби хитне помоћи, министарстава здравља и унутрашњих послова, као и институција и организација НПМ-а који врше надзор у установама за збрињавање и смештај особама са менталним сметњама.
По речима Наташе Новаковић, руководитељице програма за људска права и кривичноправни систем Мисије ОЕБС у Србији, овакви скупови значајни су и због тога што лишавање пословне способности особа са менталним сметњама у ванпарничном поступку може практично довести и до тога да та особа изгуби све. „Уколико је та особа уз то још и лишена слободе, то је као да је избрисана са лица земље,“ закључила је Новаковић.
Овај округли сто био је прилика да се размотре поједине одредбе Закона о заштити лица са менталним сметњама значајне за рад НПМ-а, а на које се као увод у дискусију осврнуо заменик заштитника грађана Републике Србије Милош Јанковић. Заменик покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Стеван Арамбашић говорио је о задржавању и смештају лица са менталним сметњама у психијатријску установу без њиховог пристанка, њиховом физичком спутавању и изолацији, док је о улози НПМ-а у процесу деинституционализације психијатријских установа са аспекта превентивног деловања овог механизма говорио др Владимир Јовић из организације „Међународна мрежа помоћи” (IAN).
Учеснице и учесници скупа разменили су и своја искуства у вези са применом појединих одредби постојећих прописа како би својим сугестијама допринели усаглашавању процедура у поступању према лицима са менталним сметњама. Преовлађујућа запажања током дискусије односила су се на питања практичне примене одредби важећих прописа у најбољем интересу ових особа, нарочито у контексту безбедности оних особа које бивају лишене слободе, као и запослених у установама који овај поступак физички спроводе.
Нарочито значајном оцењена је сарадња установа за смештај особа са менталним сметњама и полиције, али су неопходна и ефикаснија системска решења и едукација особа запослених у свим институцијама које поступају у оваквим случајевима. Тиме би се учинио значајан корак ка обезбеђивању ефикасног и сврсисходног деловања институција у кризним ситуацијама, али и дугорочном превентивном деловању како би се ризик по безбедност свих учесника оваквог поступка, али и евентуално кршење права особа које се лишавају слободе, свео на најмању могућу меру. Оцењено је и да деинституционализација ових установа неће заживети док год се не обезбеде системска услови и осмисле конкретна решења како за све њихове кориснике и кориснице, тако и за запослене у систему пружања услуга особама са менталним сметњама. Организатор данашњег округлог стола била је институција Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана у сарадњи са Заштитником грађана Републике Србије и Мисијом ОЕБС у Србији.
