У Панчеву је данас почела кампања за подизање свести запослених у здравству о њиховој улози у спречавању насиља над женама коју спроводи Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију у сарадњи са Покрајинским заштитником грађана – омбудсманом.
На првом од седам састанака посвећених улози здравствених установа у заштити жена од насиља у породици и у партнерским односима окупило се четрдесетак представника и представница домова здравља, болница и завода за јавно здравље са територије Jужнобанатског округа, а учествовали су и саветници за заштиту права пацијената и чланови савета за здравље у локалним самоуправама овог округа.
Састанак је одржан у седишту Градске управе у Панчеву. Помоћница покрајинског секретара за здравство др Данијела Станковић Баричак је говорила о показатељима и здравственим последицама насиља у породици, као и врстама превенције које би здравствени радници, нарочито они који се баве здрављем жена, морали да познају у циљу ефикасног сузбијања ове појаве и пружања одговарајуће подршке жртвама. Износећи податке из истраживања Покрајинског секретаријата за здравство, социјални политику и демографију о одговору здравствених установа на територији АП Војводине на насиље у породици, др Баричак је подвукла значај едукације свих запослених у здравству о примени Посебног протокола за поступање у случајевима насиља над женама, као и систематског и правилног евидентирања случајева насиља у породици и сарадње свих надлежних институција.
Након уводног осврта на резултате Стратегије за заштиту жена од насиља у породици и свих облика родно заснованог насиља у АП Војводини од 2008. до 2012. године, Биљана Делић, начелница одељења за анализе, планирање и развој у области здравства у надлежном покрајинском секретаријату представила je Програм за заштиту жена од насиља у породици и у партнерским односима и свих облика родно заснованог насиља у АП Војводини до 2020. године који је Скупштина АП Војводине усвојила у децембру прошле године. Указујући на мере које ће бити предузимане у области здравства, начелница Делић је рекла да ће неке од њих бити спроведене до краја године, а њиховом применом треба да се обезбеди ефикаснији и сврсисходнији одговор здравствених установа на насиље према женама у породици и у партнерским односима.
Директор Дома здравља у Инђији прим. др Васа Петровић представио је праксу ове установе у заштити жена од насиља у породици и описао поступање у неколико случајева. Др Петровић је говорио и о практичним аспектима утврђивања врсте повреда и околности под којима је до насиља дошло, евидентирања ових података у Дому здравља и о сарадњи са другим надлежним органима и службама, пре свега са полицијом и центром за социјални рад.
Говорећи о искуствима у вези са поступањем здравствених установа у случајевима насиља према женама заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров указала је на искуства покрајинске мреже ”Живот без насиља” чијим радом координира ова институција. Здравствене установе су се показале као прилично уздржане у свом одговору на насиље у породици, често не схватајући колики је њихов значај, не само у санирању повреда, него и у документовању повреда и последица насиља што је од велике помоћи у доказивању насиља на суду. Протеклих година учињен је значајан помак, а пуно је добрих примера ефикасног поступања здравствених установа у пружању подршке жртвама насиља. Међутим, има примера одустајања жртава од обраћања лекарима због њиховог односа, односно умањивања проблема или чак одбијања да се пружи здравствена услуга. Стога је потребно константно унапређивати и знање, али и међусекторску сарадњу здравствених и социјалних установа, полиције и тужилаштва како би жртве стекле поверење у институције и биле охрабрене да изађу из насиља. Неке примере притужби на рад здравствених установа због којих је Покрајински заштитник грађана – омбудсман покретао истраге и упућивао препоруке домовима здравља за промену праксе у поступању у случајевима насиља према женама говорила је сарадница институције у области равноправности полова Андријана Човић.
У расправи је указано на то због чега одговор здравствених установа на насиље у породици приликом првог контакта са жртвама није увек адекватан. Понегде је то недовољна осетљивост особља, али је веома често нарочито у ургентним службама, недостатак особља због чега сви пацијенти, па и жртве насиља дуго чекају на здравствену услугу. Искуства присутних потврдила су да у систему надлежних институција има пуно добрих примера рада, али и простора за унапређење њиховог поступања. Закључено је да је, осим повећања ресурса у здравственим установама за поступање, потребно унапредити однос према жртвама, информисаност о насиљу према женама у породици и у партнерским односима и обученост професионалаца, али и сарадњу са осталим инстутуцијама. Сваки случај који се појави у здравстеном систему мора да буде евидентиран, како би се настале повреде и стање жртава непосредно након што се оно догодило могле документовати, а жртве на тај начин заштитити.
Наредни састанци са представницима здравствених установа биће одржани следеће среде и петка у Кикинди и Суботици, а њихови домаћини биће окружни Заводи за јавно здравље.
