Централно европски форум за развој – CEDEF и компанија за маркетинг ,,Media Invent“, у сарадњи са универзитетима у Београду и Новом Саду, републичким министарствима, Покрајинском владом, Привредном комором Србије и другим институцијама, организацијама и привредним субјектима, организовали су ове године трећи по реду Дунавски бизнис форум. Првог дана, 27. октобра, Форум је одржан у хотелу ,,Crown Plaza“ у Беграду, а јучерашњи и данашњи скупови су били у Новом Саду. Циљ трећег Дунавског бизнис форума је подстицај сарадње, размена искустава и примера добре праксе региона, локалних самоуправа и привредних субјеката из Подунавског региона, зарад унапређења привредних капацитета и конкуренентости.
Подручје које обухвата Европска стратегија за Дунав простире се на територији кроз коју протиче Дунав са притокама, од Шварцвалда до Црног мора, обухвата 14 земаља Подунавља и преко 215 милиона становника. Посебан акценат је стављен на Републику Србију, као кључном регионалном центру југоисточне Европе и великом ресурсу ширег европског простора.
У свечаној сали Ректората Универзитета у Новом Саду, заменик покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова Балинт Јухас, обратио се данас присутнима на трећем Дунавском бизнис форуму у оквиру првог дела пленарне седнице под називом ,,Развој друштва знања“. Позивајући се на значај документа Програма за побољшање стања у области привреде, предузетништва и занатства, Јухас је посебно истакао поједине стратешке правце који иду у корак са развојем нових технологија, унапређењем знања и глобалних светских трендова у погледу експлоатације и искоришћавања обновљивих извора енергије.
,,Применом нових технологија можемо да стварамо нове вредности. Програмом за побољшање стања у области привреде који је усвојила Покрајинска влада, Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова је дефинисао стратешке правце од великог значаја за унапређење постојећег стања и привредне климе. Овог пута бих издвојио пут у иновацијско друштво који подразумева и развој људских ресурса и на том плану би морало много радити и у АП Војводини и у читавој Србији. Свега 0,5 одсто БДП у Србији се издваја за људске потенцијале, односно истраживање и развој науке. Овим се стварају неповољни предуслови за развој друштва знања у нашој земљи и покрајини. Подстицање друштвено- економских процеса који воде ка иновацијама је свакако један од задатака Секретаријата. Потом, један од стратешких праваца је и зелена привреда, тачније отварање зелених радних места. Европска унија до 2030. године предвиђа отварање скоро 20 милиона радних места у области зелене економије – око 2 милиона у области искоришћавања енергије ветра, 6 милиона у области соларне енергије и чак 12 милиона у области биомасе и енергије која произилази из те технологије. Војводина има много потенцијала и могућности, посебно ако гледамо број сунчаних дана, соларну енергију, снагу ветра“, рекао је заменик секретара, нагласивши да Европска унија издваја значајна средства за поменуте области, те да би АП Војводина требало да што је могуће ефикасније искористи потенцијале са којима располаже.
Ректор Универзитета у новом Саду, проф. др Мирослав Весковић је у свом уводном излагању нагласио да будућност лежи у знању и друштвеној одговорности, рекавши да Новосадски универзитет са управо тим епитетима, у последњих неколико година, поред обиља међународних пројеката, реализује и пројекте које суфинансира Покрајинска влада, одн. Секретаријат за науку и технолошки развој, чиме се јасно показује начин размишљања и резоновање Универзитета. ,,На Универзитету у Новом Саду свих 14 факултета и 2 института функционишу као једно, јединствено и продуктивно. Пре око четири године, када је започела прича око формирања Дунавске стратегије, дошло је до договора између 14 земаља дуж дунавског слива, што исти чини најмултунационалнијим речним сливом на свету. Србија је у то време, а верујем и данас, у погледу истраживачког рада била називана звездом у успону, и то због релативних резултата, а да је евидентиран велик број публикованих радова од тада експоненционално растао. Србији је тада поверен велик задатак, да координира приорететом под називом Друштво засновано на знању“, рекао је ректор Весковић.
Када је 14 земаља дунавског слива постигло договор о сарадњи, установљено је 11 приоритета у оквиру Дунавске стратегије, као и да свака од земаља Дунавског региона делегира представнике, те да сваки од приоритета буде координиран од стране два представника по земљи Подунавља. Приоритети су веома различити, од водног, неводног, мултимодалног транспорта, културолошких тема, туризма, безбедности, унапређења капацитета, па све до области које се односе на конкурентност привреде, примену науке, истраживања и високог образовања информационо-комуникационих технологија. Кључне области рада су одржива енегетика и водни ресурси, интермодални транспорт, агробизнис и развој друшва знања.
Овогодишњи Форум окупља близу 600 учесника из области привреде, релевантних институција и универзитетских земаља Подунавља и ширег региона. Веома значајна медијска подршка како у земљи, тако и у иностранству, омогућава да се за достигнућа Форума и потенцијале региона чује и сазна на глобаном нивоу.
