У Скупштини општине Апатин данас је одржана Регионална конференција под називом: «Дунавска стратегија отворених врата». Иницијатор скупа била је Скупштина Аутономне Покрајине Војводине, поводом четврте годишњице од потписивања Изјаве о намерама, коју су 25. јула 2009. потписали председници Скупштине АП Војводине и Жупанијске скупштине Бач-Кишкун,као и жупан Вуковарско-сријемске жупаније. Уз учешће представника све три регије, на скупу су анализирани резултати досадашње заједничке сарадње, дефинисани приоритети за наредни период и мере за унапређење будућих заједничких активности. Посебна пажња била је посвећена заједничком наступу и припреми пројектних идеја усклађених са сврхом и општим циљевима Дунавске стратегије. Општина Апатин изабрана је као место одржавања конференције, јер представља пример добре праксе у реализацији пројеката из Дунавске стратегије, казао је у свом поздравном говору домаћин данашњег регионалног окупљања, председник општине Апатин др Живорад Смиљанић и том приликом упознао госте са оним што је на том плану урађено у претходном периоду.
У име Скупштине АП Војводине као организатора конференције присутнима се обратио председник Иштван Пастор. Он је најпре честитао гостима из Хрватске предстојећи улазак те земље у Европску унију и изразио очекивање да ће тај чин допринети још бољој сарадњи две државе и отворити нове погледе за Србију. У сусрет прослави Међународног дана реке Дунав, Пастор је подсетио да је унапређење дунавске регионалне сарадње управо један од циљева утврђених у трилатералној Изјави о намерама на чијој реализацији је много урађено. Председник војвођанске Скупштине је оценио да је Дунавска стратегија важан пројекат који за циљ има политичко, економско, културно, инфрастуктурно, социјално и друго повезивање градова и регија у европском Подунављу и да су између осталих и Хрватска, Мађарска и Србија, односно њихове подунавске регије и градови на различите начине успешно укључени у реализацију те Стратегије, где им припадају посебно место и улога.
« Неколико је разлога због којих смо иницирали данашњи сусрет. Прво, месец дана нас дели од четврте годишњице потписивања Изјаве о намерама, коју су 25. јула 2009. потписали председници Скупштине АП Војводине и Жупанијске скупштине Бач-Кишкун, као и жупан Вуковарско-сријемске жупаније. Иако није округла, четврта годишњица тог документа је важна, посебно ако имамо у виду ону реченицу да живот може да се разуме, само ако се гледа уназад. Данашњи скуп ћемо искористити да направимо преглед до сада постигнутог, и надам се, план будућих заједничких активности. Јер, иако живот може да се разуме само гледајући уназад, он мора да се живи само гледајући унапред, идући према нечему чега још увек нема. Свакако, насигурнији начин да предвидимо будућност јесте да је сами креирамо и сигуран сам да ћемо поставити добре темеље у нашем будућем заједничком раду », казао је председник Пастор. « Други повод данашњем окупљању, јесте сам датум, 29. јун – Међународни дан Дунава. Унапређење дунавске регионалне сарадње је један од циљева утврђених у трилатералној Изјави о намерама. Дунавска стратегија је важан пројекат који за циљ има политичко, економско, културно, инфрастуктурно и социјално повезивање градова и регија у европском Подунављу, и наше три државе као и подунавске регије су на различите начине укључене у реализацију ове Стратегије. Подунавским градовима и регионима припада посебна улога јер у њима људи најјаче и најнепосредније доживљвају заједничку историју, садашњост и будућност. И трећи, само по реду али не и значају, разлог данашњег окупљања је, верујем заједничка жеља свих присутних да поздравимо приступање Републике Хрватске Европској унији и искористимо ову прилику да непосредно упутимо честитке нашим партнерима из Вуковарске-сријемске жупаније. Европска унија је у првом реду пројекат мира и помирења, и на микро нивоу и Дунавска стратегија као политички и економски пројекат Европске комисије у једној димензији указује на значај помирења, рада на прошлости и рушења зидова. Стварних и симболичких зидова и граница. По први пут у нашој дугој, заједничкој историји и Београд, и Загреб и Будимпешта, и Вуковар, Нови Сад и Кечкемет гледају у истом правцу. Ка Бриселу. И као што ЕУ може бити успешан пројекат само уколико стално и изнова подсећа нове генерације на вредности антифашизма и помирења, и Дунавска стретегија може бити успешан пројекат само уколико Дунав спаја и мири панонске народе и културе. Многи проблеми који се јављају у Суботици, Кечкемету или у Вуковару не познају и не признају појам границе. Природне катастрофе, противградна заштита, поплаве, загађење реке, заштита животне средине, али и решавање саобраћаја, инфраструктуре. То су проблеми који захтевају заједнички ангажман институција партнерских регија. Свесни смо да целокупно створено богатство Подунавља, почев од историјско-културних споменика ствараних у протеклим вековима па до савремених саобраћајница, енергетских постројења и хидроенергетских пловидбених система, кроз мрежу канала у целој Европи, којима је Подунавље везано воденим путем за остале делове Европе, може да се искористи за развој свих области и грана привреде, а посебно туризма и привредних грана са којима је он повезан, као што су пољопривреда, прехрамбрена индустрија, саобраћај. Сигурно је да постоји мноштво нити које везују наше три регије, али ми се чини да је једна реч најмањи заједнички садржилац историје, културе, економије и географије, наше три регије. А то је Панонија. Наше дунавско име носи панонско презиме. Дунав кроз Панонију ниже градове као бисере, Дунав је река наших заједничких идентитета и зато се сви ми разумемо, иако не морамо говорити истим матерњим језиком», рекао је председник Пастор.
Говорећи о заједничким активностима регионалних скупштина, локалних самоуправа као и активностима цивилних организација, малих и средњих предузећа, Пастор је истакао Камп толеранције за младе из подунавских градова и регија, а носилац ове инцијативе су биле Скупштина и Влада АП Војводине, заједно са општином Бачка Топола. Затим, Аутономна Покрајина Војводина је члан Савета дунавских градова и региона. Савет као организациони и политички оквир отвара простор интензивније сарадње градова и регија дуж Дунава. Међу бројним активностима у које је била укључена Скупштина АП Војводине су Дунавски фестивал у Улму који се организује сваке друге године, међународни Камп младих, као пратећа манифестација, као и размена средњошколаца, заједничке изложбе музеја подунавског регина. Велики број идеја је преточен у пројекте којим су локалне самоуправе АП Војводине, Бач-Кишкуна као и Вуковарско-сријемске жупаније иницирале изградњу система противградне заштите, система наводњавања, обнову дела железничких пруга, отварање нових граничних прелаза. Уверен сам да ће данашњи скуп допринети томе да стратегија буде још успешнија и да ћемо на следећем окупљању отворених врата и наше регије приказати још успешнијим», рекао је у свом излагању на данашњој регионалној конференцији посвећеној Дунавској стратегији отворених врата, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор.
О значају заједничке сарадње, досадашњим искуствима и будућим плановима, говорили су и председник Скупштине Вујковарске – сријемске Жупаније Божо Галић и потпредседник Скупштине жупаније Бач Кишкун Рауш Шандор. У име Владе АП Војводине, скуп је поздравио покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски који је говорио о укључености локалних самоуправа у ИПА пројекте прекограничне сарадње, будући да ИПА фондови још увек представљају једини извор финансирања пројеката из Дунавске стратегије. По званичним подацима у Војводини где дунавском сливу припада 16 општина се тренутно реализује око 200 пројеката, што покзаује да су заједнички пројекти били добри, казао је Бугарски. О спровођењу активности из Дунавске стратегије и предстојећим плановима за обележавање Дана Дунава у Србији говорила је национална координаторка за ову област Милица Миленковић.
Након конференције, учесници су заједно обишли апатинску марину, путнички пристан, православни храм и ромско насеље, као неке од локација на којима су успешно реализовани пројекти. Данашњем регионалном окупљању представника АП Војводине, Бач-Кишкуна и Вуковарско-сријемске жупаније, испред организатора Скупштине АП Војводине присуствовали су и потпредседница Скупштине Ана Томанова Маканова, председници скупштинских одбора Маја Седларевић, Стојанка Лекић, Драган Вулин, Горан Гонђа и секретар покрајинске Скупштине Милорад Гашић.