Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор, председник Жупанијске скупштине Бач-Кишкуна Габор Бањаи, представници ДКМТ и Комитета региона ЕУ, заједно са новинарским екипама, прошли су данас железничку трасу од Сегедина до Суботице. Због девастираности пруге на овом потезу, за ову деоницу дугу само 40 километара, потребно је готово два сата вожње, па су учесници данашњег путовања желели још једном да укажу и скрену пажњу на важност спровођења прекограничног пројекта ревитализације железничке пруге Сегедин-Реске-Хоргош-Суботица-Бачалмаш-Баја.
До сада урађене студије изводљивости, у чијој реализацији су учествовали и ДКМТ и Влада Војводине, показале су да би обнављање овог железничког правца било рентабилно, на обострану корист грађана Републике Србије и Мађарске, као и важно за унапређење економске сарадње.
“Све железничке пруге на овом потезу су, нажалост, изузетно дотрајале и девастиране, и веома је мали број возила са којима се може пристојно саобраћати. Сећам се времена кад су војвођанске железнице имале 16 хиљада вагона, а данас имамо стање да се од траве не виде шине. Зато је за нас пројекат ревитализације железничке пруге од Сегедина преко Суботице до Баје од изузетног значаја. Реч је о јединствнемом пројекту који обухвата обнављање пруге дужине близу 100 километара, и не ради се само о обнављању доњег трапа, већ о свеукупној ревитализацији која укључује и обнову зграда, система за сигнализацију и свега осталог”, рекао је председник Скупштине АПВ Иштван Пастор. Он је истакао да би се пројекат радио у две фазе, у првој би се дошло до дизања укупних капацитета на брзину од 120 километара на час, а у другој фази би се могла радити електрификација ове пруге, што би довело до брзине од 160 километара на час.
“Према прорачунима, прва фаза која обухвата дизање саобраћаја на брзину од 120 км на час, коштала би непуних 190 милиона евра, а друга фаза електрификације, према проценама, још додатних 100 милиона евра. Мислим да би, за почетак, и остваривање ове прве фазе био изузетан искорак у односу на постојеће стање”, нагласио је Пастор и додао да Мађарска има другачије услове финасирања него Србија, али да се ради о јединственом пројекту који представља целину, јер не вреди обновити пругу од Сегедина до границе са нашом земљом, ако иза тога не постоји ништа што се наслања на тај ниво развоја.
Пастор је рекао да се извори финасирања за овај пројекат интензивно траже, и да према његовим сазнањима постоји одлука да Мађарска свој део уклопи у своје европске пројекте, а да би у следећим месецима требало да пронађемо извор финансирања и за деоницу која се налази у нашој земљи, а која је и по километрима значајнији део пројекта.
Да је реч о одличном пројекту, који отвара значајне могућности не само за људе из две регије, већ и за економски развој, оценио је и Џек Енгвеген, представник Комитета региона ЕУ. Габор Бањаи, председник Жупанијске скупштине Бач Кишкуна, истакао је да и владе две државе, Мађарске и Србије, имају велики интерес за реализацију овог пројета јер би он значајно допринео планирајој ревитализацији правца Будимпешта-Београд.
