Неговање добросуседских односа и помирење међу народима је приоритетни задатак Мађарске и Србије, али није ништа мање важан задатак и да се на просторима две државе омогући бољи живот за све грађане, истакао је данас председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор на представљању пројекта „Коњи у мађарско-српској баштини” у Филепсалашу у Мађарској.
Председник Пастор је подсетио да АП Војводина има двадесет потписаних протокола о сарадњи са европским регијама, те да је са жупанијом Бач-Кишкун међу првима успоставила сарању, као и да та сарадња може послужити као пример осталим регијама.
„Путем заједничке сарадње желимо да овој регији обезбедимо предност, пружимо могућност за просперитете, а то можемо урадити са пројектима који се баве питањима од животне важности као што је противградна заштита и изградња железничке мреже Бачалмаш- Сегедин-Суботица-Баја”, поручио је Пастор.
Војвођанска Фондација за развој “Хало” у оквиру програма ИПА за прекограничну сарадњу Србија-Мађарска реализује овај пројекат са партенрима из Мађарске, са Самоуправом жупаније Бач-Кишкун, Удружењем за развој микрорегиона “Аранy Сарфехер” и Коњичким клубом “Фаворy”.Тема пројекта је култура и традиција узгоја коња у пограничној регији Мађарске и Србије, а која се темељи на више хиљада година старој баштини коњарства, и која може допринети развоју коњарског туризма у региону, с могућностима презентације културе и традиције коњарства на савремен начин.
Током трајања пројекта предвиђена је израда српско-мађарског интернет портала (www.хорсероуте.еу), виртуалног коњичког музеја, као и шест тематски коњичких рута које ће обухватити најмање 12 насељених места (Лајошмиже, Филепсалаш, Бугац, Келебија, Нови Сад, Темерин, Зрењанин, Црепаја, Ковин). Биће припремљена и четворојезична мапа са брошуром, а у циљу заједничког представљања органозоваће се коњксе трке у четири места.
На манифестацији којом је започет пројекат вредан 191 хиљада еура, скуп је поздравио потпредседник Парламента Мађарске Шандор Лежак и потпредседник Самоправе жупаније Бач-Кишкун Ласло Ридег .
