У склупу политике Владе Војводине на развоју женског предузетништва, директорка Завода за равноправност полова Војводине Весна Шијачки потписала је јуче са женама-предузетницама из Војводине уговоре вредне милион динара. Ова бесповратна средства намењена су за набавку опреме и уређења простора у агробизнису којим се баве.
Уговори су потисани на пољопривредном газдинству Биљане Бјекић у Бачкој Паланци, једној од пет жена које су добиле по 200.000 динара. Износ од 200.000 динара добиле су Зорка Тасић, власница фарме свиња, Биљана Бјекић, која се бави узгојем товних пилића у објектима тунелског типа. Предузетница Оливера Коман из Лединаца се бави узгојем коза на својој фарми, док се Ирена Шереш у Суботици бави узгојем свиња. Напослетку, Тамара Марчетић из Ченеја је развила посао узгоја лековитог биља и производње етеричних уља и хидролата.
Циљ ове финансијске подршке је оснаживање предузетница, како би жене у руралним срединама узеле активно учешће у побољшању сопственог економског положаја кроз самозапошањавање. Овим приступом и спровођењем активних мера у области предузетништва афирмишу се једнаке шансе и учешће жена и мушкараца у агробизнису.
Директорица Завода за равноправност полова Весна Шијачки је истакла да ће Завод наредне године спровести истраживање о женама предузетницама са територије АП Војводине, како би се новим подстицајним мерама подржао што већи број квалитетних пројеката.
Помоћница покрајинског секретара Анита Беретић је навела чињеницу да Влада АП Војводине и Покрајински секретаријат за привреду спроводе активне мере за унапређење положаја жена у руралним срединама, унапређујући њихов економски статус у срединама у којима живе и привређују.
,,Покрајински секретаријат свој фокус помера ка селу, ослањајући се у многоме на његове капацитете, на село као бескрајан извор уметности, традиције и прелепих предела. Конкурсима које расписује у овој области, Секретаријат активно помаже женско предузетништво. Постоји много изазова и проблема са којима се оне суочавају, али је задатак институција да те препреке отклањају. Овакав вид подршке и интеракције са предзетницама представљају путоказ за нас као представнике државних институција како даље делати“, рекла је Анита Беретић.
Подаци показују да жене у сеоским пољопривредним домаћинствима најчешће имају статус помажућих чланова. Оне немају непокретности у свом власништву, не поседују обрадиву земљу, нити средства за производњу. Ови ресурси су од кључног значаја, не само за животни стандард и услове, већ и за основну економску активност и регулисање економског статуса, а притом су најчешће у власништву супруга или других мушких чланова домаћинстава.
