Овогодишњи Светски дан детета, 20. новембар, обележава се у светлу 25 година од усвајања Конвенције о правима детета. Конвенција је тада представљала новину у међународном праву јер је била први међународни документ који се посебно бавио децом.
Конвенцију о правима детета је до данас ратификовало око 200 држава чланица УН, међу којима је и Република Србија, која је ратификовала и два Опциона протокола уз ову Конвенцију. У априлу ове године ступио је на снагу и трећи – Опциони Протокол на Конвенцију о правима детета о комуникационом поступку из 2012. године. Наведеним протоколом први пут се пружа могућност да дете само затражи заштиту својих права пред међународним, неутралним ауторитетом, а не искључиво пред домаћим судом или другим надлежним државним органом.
Током четврт века примене Конвенције државе чланице УН-а спроводиле су бројне мере и акције на различитим нивоима у циљу унапређења положаја милиона деце широм света. Међутим, глобално говорећи, данас се ипак не може рећи да је поштовање, остваривање и заштита дечјих права на задовољавајућем нивоу. Процењује се да у свету дневно од глади умире око 17.000 деце млађе од пет година. Великом броју девојчица још увек је ускраћено право на образовање у корист њихове браће, а деци из мањих или забачених насеља и даље је проблем да остваре право на здравствену заштиту још од њиховог најранијег узраста.
Стaтистички пoдaци, између осталог, пoкaзуjу и то дa сe брoj дeцe у Србиjи измeђу двa пoписa стaнoвништвa (2002. и 2011. гoдинe) смaњиo зa 205.000, тe дa дeцa чинe свeгa 17,2 пoстo укупнe пoпулaциje у Србиjи. Највећи изазов у области остваривања, заштите и унапређења права детета и даље је економска криза, а Србија у том погледу није изузетак у односу на друге земље. Напротив, институција Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана бележи све већи број притужби због потребе за додатном материјалном подршком. Упркос мерама које држава Србија предузима у борби против сиромаштва, оно се одражава на све сфере породичног и ширег друштвеног контекста, па је немали број деце у ризику да остане без адекватног права на образовање, здравствену заштиту и одрастање уопште. Међу најугроженијима су деца са села, ромска деца, деца самохраних родитеља, деца са сметњама у развоју и деца избеглих или интерно расељених особа.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује и на то да је све чешће у прилици да испитује поступање надлежних органа у области породично-правне заштите, а у поступцима развода брака и поверавања детета родитељима на старање, регулисања модела виђања детета са родитељем са којим дете не живи, те заштите од насиља у породици. Готово је правило да у овим случајевима родитељи имају потешкоће да одвоје родитељски и партнерски конфликт од своје дужности и обавезе да на адекватан начин одговоре на потребе детета. Истовремено,
уочено је да изостаје релевантна подршка и заједничка акција свих органа у заштити права деце.
Поштовање и унапређивање дечјих људских права представља окосницу слободног друштва, у коме се сваком детету признају сва права из Конвенције о правима детета. То подразумева обезбеђивање највишег мoгућeг стaндaрдa здрaвљa и приступа услугaмa здрaвствeнe зaштитe, приступа бесплатном и квалитетном образовању и пoдршкe одраслима oдгoвoрним зa добробит деце у области вaспитaња и бриге o дeтeту, укључуjући и сoциjaлну и другу врсту пoмoћи кaдa je тo пoтрeбнo. Покрајински заштитник грађана овом приликом апелује на надлежне органе да се доследно руководе најбољим интересом детета у свим поступцима који се тичу деце, као и да поштују закон и прописане процедуре, како би благовременим и адекватним мерама обезбедили максимум у остваривању заштите права детета, на шта их, поред осталог, обавезује и Конвенција о правима детета.
