Сагледани са аспекта глобализације, језици као друштвени феномен у 21. веку имају посебну културолошко-политичку и друштвену димензију. Данас се у свету говори око 6.000 језика, а прогнозе стручњака су да ће до краја овог века више од половине њих одумрети. У светлу савремених језичких кретања, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године прогласила 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика. Тиме је један локални празник, који се од 1952. године у Бангладешу обележавао у знак сећања на борбу студената у тадашњем Источном Пакистану за право на образовање и информисање на њиховом матерњем, бенгалском језику и његово увођење у службену употребу, прерастао у глобалну иницијативу за очување језика као једног од симбола културне особености и шароликости светске баштине, али и средства за учење, унапређење образовања и развој човечанства.

Овогодишњи Међународни дан матерњег језика обележава се под слоганом „Квалитетно образовање, језици наставе и резултати образовања”. Имајући у виду значај матерњег језика у образовању, као и чињеницу да је припадницама и припадницима националних мањина у Републици Србији омогућено да на свим нивоима образовања и васпитања наставу похађају на свом матерњем језику, Покрајински заштитник грађана – омбудсман скреће пажњу на то да, са друге стране, изучавање српског језика као нематерњег у нашој земљи још увек није адекватно решено. Овакво стање, заједно са чињеницом да се у АП Војводини, односно Републици Србији изузетно ретко воде управни, а још ређе или готово никада судски поступци на језицима у службеној употреби, посебно је погубно у срединама у којима припадници националних мањина живе у већем броју. Под таквим околностима, матерњи језици се, уместо да подстичу и унапређују језичку и културну разноликост и вишејезичност, што је основна порука и намера резолуције Генералне скупштине УН којом је 21. фебруар успостављен као међународни празник, претварају у своју супротност – средство отуђења и подвајања међу културама и народима.