Према подацима институција надлежних за решавање проблема насиља у породици, које Покрајински заштитник грађана – омбудсман прикупља већ 10 година, око 20 одсто деце и младих до 18 година непосредно трпи насиље од родитеља и/или чланова породице, док су у 80 одсто укупног броја случајева насиља у породици деца његови сведоци и увек секундарне жртве.
Међу притужбама Омбудсману у области заштите права детета, у великом броју случајева су и оне у којим се родитељи током и након развода брака споре око старатељства над дететом. Отворени конфликти између бивших супружника/партнера негативно се одражавају на децу и тиме што током ових поступака потребе деце подређују својим интересимa, оптужујући се међусобно и манипулишући како дететовим положајем, тако и његовим најбољим интересом и осећањима.
Покрајински омбудсман сваке године заприми и немали број притужби у вези са случајевима вршњачког насиља, а у последње време повећао се и број притужби родитеља који указују на то да су деца изложена насиљу од стране наставника и запослених у васпитно-образовним установама. У закључцима истраживања о спречавању насиља у школама које је Покрајински омбудсман спровео 2012. године, наводи се да, упркос законодавном оквиру који то предвиђа, ученици не уживају одговарајући степен заштите од насиља, да су недовољно укључени у вршњачку подршку, а у свега 40 одсто школа тек део запослених је прошао обуку о вршњачком насиљу.
Деца су нажалост и најрањивија група корисника интернета. У истраживању Покрајинског омбудсмана „Експлоатација деце на интернету”, спроведеном 2012. године у оквиру истоименог пројекта, утврђено је да запослени у институцијама и установама које се баве децом немају довољно стручног знања у овој области и указано је на потребу за њиховом континуираном обуком о насиљу над децом путем информационих и комуникационих технологија.
Покрајински омбудсман истиче и посебно тежак положај деце миграната која путују без пратње, или током пута бивају одвојена од родитеља, старатеља или друге особе одговорне за дете. Ова деца, као и деца која просе, деца улице и деца из сиромашних породица посебно су рањива и под већим су ризиком од сексуалне и радне експлоатације и других врста злоупотребе и насиља. Посебно је забрињавајуће то што су институције, у којима ова деца могу да остваре своја права у области здравства, социјалне заштите и образовања, за већину њих недоступни. Наиме, ова деца врло често немају ни основна лична документа, те тако у очима државних институција она немају идентитет и не постоје.
У поступцима у којима постоје сазнања о посредном или директном насиљу над децом и према њима, Покрајински омбудсман указује надлежнима на потребу за међуинституционалном и међусекторском сарадњом, будући да она у оваквим случајевима често изостаје. Потребно је да образовне и установе здравствене и социјалне заштите, као и правосуђе, у свим случајевима насиља над децом и њиховог занемаривања или злостављања предузму неодложне мере, да обавештавају једни друге о оваквим случајевима и да координирано поступају, руководећи се сваки пут најбољим интересом детета. Много више пажње потребно је посветити превентивним мерама, као и стручно-психолошкој подршци родитељима и особама одговорнима за дете.
Резолуцијом Уједињених нација из 1982. године, 4. јун проглашен је за Међународни дан деце невиних жртава агресије. Сврха обележавања овог дана је да се јавности укаже на патњу деце широм света узроковану њиховим физичким, менталним и емоционалним злостављањем.