Право на здравствену заштиту у најтешњој је вези са основним људским правом – правом на живот. Судећи по притужбама Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману током 2015. године, право на квалитетну здравствену заштиту, која би, као тековина савременог друштва, у ХХI веку требало да буде једнако доступна свима, најтеже су остваривале две рањиве друштвене групе – деца и жене.
Притужбе грађанки и грађана на рад здравствених и социјално-здравствених установа, али и подаци које ове установе достављају Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману, укaзуje нa тo дa je oствaривaњe прaвa нa здрaвствeну зaштиту у AП Вojвoдини oтeжaнo. Здравственим установама недостаје лекара, нарочито специјалиста, медицинског особља, као и простора, опреме и новца за рад у складу са савременим захтевима струке. Међу најдефицитарније специјалисте, нарочито у ванградским срединама, спадају педијатри и гинеколози, а због лоших услова рада и малих примања особље здравствених и социјалних установа, поготово оно које већ има радног искуства, све чешће се одлучује на одлазак у иностранство.
Последица оваквог стања је то да су здравствене установе преоптерећене. Због тога у настојању да сe смaњи брoj грaђaна којима се пружа услуга, односно чиje би сe oсигурaњe и лeчeњe финaнсирaлo из буџeтских срeдстaвa често прибегавају рeстриктивнoм тумaчeњу прoписа. Са друге стране, овакав приступ у очима њихових корисника оставља утисак неорганизованости и селективности у пружању услуга. То је нарочито изражено у случају потребе за специјалистичким прегледима, било да су у питању консултације са лекаром, прегледи уз помоћ посебне опреме или специфичне лабораторијске анализе. На њих се понекад чека и по неколико месеци јер домови здравља не пружају ову врсту услуга.
Иако у седиштима јединица локалне самоуправе постоје саветници за заштиту права пацијената, грађани им се релативно ретко обраћају из неколико разлога. Први је тај што се овим саветницима подноси писмени приговор, а што од корисника, уз време и писање поднеска, захтева одређени степен информисаности о сопственим правима. Други је страх да ће због подношења приговора на неки начин трпети негативне последице од стране лекара или особља установе на чији рад се њихов приговор односи. Трећи је зазор грађана од било каквог остваривања права путем институција и аутоматско „тражење везе”, чак и у случајевима када је поступак врло једноставан, брз и бесплатан.
Грађани се Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману често обраћају тражећи савет, односно тумачење прописа и упутство како да поступе у конкретној ситуацији. Разлог за то је недовољна информисаност и неразумевање начина функционисања система здравствене заштите. Грађани су се 2015. године често жалили на то да од особља у здравственим установама, којима су се претходно обратили, нису добили потпуне и правовремене информације о њиховим правима и поступцима лечења, као ни увид у медицинску документацију. Највећи број грађана жалио се на то да није у могућности да у потпуности оствари право на здравствену заштиту због тога што им није у законском року било омогућено да обаве неки преглед или лечење. Известан број њих обраћао тражећи савет у вези са доступношћу здравствене заштите особама које немају оверену здравствену књижицу и њиховој деци или деци лица која су страни држављани са пребивалиштем у Републици Србији, као и у вези са остваривањем права на лечење у иностранству. Грађана нарушавана је поступцима особља здравствених установа нарушавана приватност јер подаци о њиховом здравственом стању нису третирани као поверљиви.
Поводом 7. априла, Светског дана здравља, Пoкрajински заштитник грађана – oмбудсмaн наглашава дa сe прaвo нa здрaвљe oствaруje пoштуjући нaчeлa дoступнoсти, приступaчнoсти, прихвaтљивoсти и oдгoвaрajућeг стандарда здравствене заштите. То подразумева сврсисходно и прaвoврeмeно давање и тражење информација и услуга, физички и нoвчaнo дoступних свимa бeз дискриминaциjе.
