У Скупштини АП Војводине одржан је скуп посвећен представљању резултата пројекта ,,Унапређење услуга за жене са искуством насиља на територији Војводине“. Пројекат је реализован од стране Центра за подршку женама из Кикинде, у сарадњи са организацијама чланицама Мреже ,,СОС Војводина“ која пружа специјализовану подршку женама које су изложене насиљу. Заменик покрајинског секретара за привреду, запошљавање и равноправност полова Балинт Јухас, истакао је велик значај и удео ових организација, као и Покрајинске владе, Покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова, у борби против насиља знањем, искуством, добром вољом и саосећањем.
Пројекат ,,Унапређење услуга за жене са искуством насиља на територији Војводине“ реализован је у периоду од децембра 2013. до децембра 2014. године и финансијски је подржан од стране Амбасаде Краљевине Норвешке у Србији. Циљ пројекта је унапређење капацитета женских организација које делују у Мрежи СОС Војводина разноврсним активностима, као и унапређење постојећих и успостављање нових услуга у локалним самоуправама у којима су наведене организације активне.
Заменик покрајинског секретара Балинт Јухас је истакао да равноправност полова није питање само жена, већ заједничко питање жена и мушкараца и да је битно више укључивати и мушкарце да се баве овом темом: ,,Привреда, запошљавање и равноправност полова су подручје деловања једног секретаријата. По речима Ворена Бафета који је својевремено био пети најбогатији човек на свету, шанса и могућности изласка из кризе Сједињених Америчких Држава леже управо у ангажовању жена предузетница, њихово ангажовање у бизнис сфери пошто је њихов начин гледања на проблеме, начин решавања проблема, који није био примењиван, заправо начин да се покрене америчка привреда. Покрајински секретаријат од самог оснивања, бави се темом превенције и сузбијања насиља над женама, а тема родне равноправности заузима централно место у Секретаријату. Жене да би биле економски снажне треба да се осећају безбедно, односно да би се осећале безбедно треба да буду економски оснажене. Те чињенице смо хтели да објединимо и у нашем конкурсу, како би анимирали и финансијски подржали послодавце да запошљавају жене жртве насиља, те тај пројекат на најбољи могући начин повезује привреду и област равноправности полова. Рад СОС Мреже сматрамо веома битним, јер смо свесни да насиље у породици скоро никада није изолован случај, и обично траје од једне до пет година пре пријављивања Центру за социјални рад. Мрежа у међувремену пружа емотивну подршку уз разумевање за жене жртве насиља и путем ове организације жртве могу да стекну знање и информације о својим правима и најбољем начину да их остваре“, рекао је Јухас.
Поред појединачне подршке организацијама које чине Мрежу СОС телефона, Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова је иницирао и подржао стратешко планирање деловања СОС телефона на територији АП Војводине, као и успостављање Мреже СОС Војводина. Обезбедио је техничку подршку организацијама за преусмеравање позива са јединственог броја 0800-10-10-10 на организације које покривају територију са које долази позив, као и бесплатно позивање овог броја. Секретаријат је подржао обуку за нове волонтерке СОС телефона, као и активности усмерене на информисање јавности, а превасходно жена и девојака о постојању овог броја и о услугама СОС телефона.
Подаци који су сакупљени у Извештају о праћењу примене локалне политике за заштиту жена од родно заснованог насиља, који је представљен у оквиру скупа, требало би да у локалним срединама допринесу бољем планирању социјалних услуга и њиховом ефикасном буџетирању, да повећа учешће организација цивилног друштва, превасходно женских, како би се мапирале потребе кроз успостављање партнерства у процесу израде и примене локалних политика у овој области. Напослетку, требало би да допринесу развоју и унапређењу постојећих социјалних специјализованих програма у локалним заједницама намењених женама са искуством насиља. Кроз консултативне састанке, радионице, едукације, тренинге и прикупљање података, дошло се и до демографске слике, па тако је откривено да је најзаступљенија старосна категорија жена са искуством насиља од 41 до 48 година, чак око 25 одсто, потом је њих око 40 одсто удато, а чак 92 одсто има децу. Чак 57 одсто испитаница је из градске средине, а око половине испитаница нема посао.
