Представници Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство састали су се данас са учесницама међународне научне конференције „Антимикробна резистенција у ветеринарској медицини – тренутно стање и перспективе“, које предводи проф. др Недељко Тица, декан Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Тема састанка, којем је председаваo помоћник покрајинског секретара за пољопривреду Петар Самоловац, била је формирање радне групе ресорног секретаријата и Пољопривредног факултета која ће радити на имплементацији водича за рационалну примену антибиотика код животиња, у оквиру европског пројекта COST ENOVAT, који се бави оптимизацијом њихове употребе у ветерини.
Самоловац је указао на значај теме којом ће се бавити овај дводневни међународни скуп, у организацији Департмана за ветеринарску медицину, акредитован од свих ветеринарских комора из региона, тако да у његовом раду учествује више од 150 ветеринара из Србије и иностранства. Резултате својих истраживања ће представити еминентни стручњаци из десет европских земаља.
„Тема конференције утолико је значајнија јер се тиче здравља и људи и животиња, те квалитета њиховог живота. Ово је још један корак напред у сарадњи ресорног секретаријата и Пољопривредног факултета, како би се формирањем радне групе заједнички применио водич европске мреже ENOVAT и унапредила постојећа домаћа решења из националног програма“, истакао је Самоловац и додао да ће ресорни секретаријат у наредном периоду посебну пажњу посветити питањима у области ветеринарске медицине и борби за рационално коришћење антибиотика.
Декан Пољопривредног факултета Недељко Тица рекао је да сарадња Секретаријата и Факултета није успешна само у оквиру инвестиција, већ и у научној и стручној пракси која се тиче и ове међународне конференције у области ветеринарске медицине, посвећене подизању свести о потреби рационалног коришћења антибиотика.
„Неопходно је да се сви заједно објединимо око једног великог пројекта – да употребу антибиотика учинимо рационалном и неопходном онолико колико је потребно за лечење животиња и успешну производњу меса и осталих производа у сточарству. Важна је порука за наше произвођаче да никако сами не примењују антибиотике, а посебно да то не чине у превентивне сврхе и без потребе, јер у том случају долази до резистентности, на шта указују сви резултати у оквиру ове међународне научне конференције. Проблем је што такав приступ касније има велике последице у лечењу људи и на јавно здравље у целини“, истакао је Тица. Он је рекао да је важно поручити да у наредном периоду, поштујући искуства Европске уније, заједно радимо на томе да се употреба антибиотика сведе на минимум уз увођење система праћења и контроле, како би се добио здрав производ у исхрани и избегле штетне последице.
Председница Научног одбора конференције проф. др Зорана Ковачевић захвалила је Покрајинској влади што је умела да препозна значај ове теме.
„Нови Сад је тренутно центар где преко 150 истраживача из наше земље, региона и Европе тражи решење за овај глобални јавноздравствени проблем. Оно што ће се провлачити кроз сва предавања јесте на који начин ветеринари могу да заштите здравље животиња уз рационалну примену антибиотика, а самим тим и здравље људи. Колико је ово велики проблем, говори и чињеница да Светска здравствена организација резистенцију на антибиотике сврстава међу десет најалармантнијих претњи за јавно здравље“, изнела је Ковачевићева и захвалила свим представницима ветеринарских комора из региона на присуству, акредитацији и признању ове конференције, чији је циљ подизање свести ветеринара, али и шире јавности, о значају антимикробне резистенције код људи и животиња. Посебна пажња биће усмерена на то како гени резистенције могу да се пренесу са животиња на људе. Како је Ковачевићева истакла, једно од питања на која треба пронаћи одговор јесте шта ветеринари могу да ураде у борби против резистенције на антибиотике. У оквиру европског пројекта COST ENOVAT развија се шест различитих водича за рационалну примену антибиотика, који ће бити намењени за лечење најучесталијих болести код живине, говеда, свиња, паса и мачака.
Председник Ветеринарске коморе Хрватске др Иван Земљак истакао је да је тема антибиотика и резистенције у региону, нажалост, често скрајнута што ником не иде у прилог.
„Управо овакви пројекти, имплементација водича и израда правила према којима се користе антибиотици у ветеринарској медицини, могу помоћи да то на неки начин применимо у свим земљама у регији, да прихватимо европски начин дистрибуције и примене антибиотика на фармама, те да више пажње посветимо делу превентиве и вакцинације, што треба на крају да резултира и смањеном антимикробном резистенцијом, као и здравијом и квалитетнијом храном“, поручио је др Земљак. Он је изнео забрињавајући податак да до 2050. године практично више неће бити антибиотика који ће деловати на бактерије, гљивице и друге патогене микроорганизме.
Састанку у Покрајинској влади присуствовали су и помоћник покрајинског секретара за пољопривреду Љиљана Петровић, директор Департмана за ветеринарску медицину Пољопривредног факултета у Новом Саду проф. др Иван Станчић, експерт за интерну медицину малих животиња из Велике Британије Фергус Алертон, председник Ветеринарске коморе Србије Миша Коларевић, председник Ветеринарске коморе Републике Српске др Велибор Кесић и председник Ветеринарске коморе Црне Горе др Ранко Савић.
