Уз поруку да је регионална различитост богатство које отвара прозоре за даљи развој и просперитет Европе, успешно је завршена прва Летња академија Скупштине европских регија чији је домаћин била Аутономна покрајина Војводина.
Током шест дана трајања, 140 полазника из 37 европских региона, едуковало се на тему: „Мултикултуралност, мултиетничност и мултијезичност – регионална различитост као предуслов за социо-економски развој“.
Након богатог едукативног и интерактивног програма који је био реализован у Новом Саду, Сремским Карловцима, Ковачици, Белом блату и Царској бари, последњег дана Академије, гости из Европе посетили су Београд и Народну скупштину Републике Србије где су сумирали утиске и резултате овогодишње Летње академије, након чега је она и званично завршена.
Сумирајући утиске, потпредседница Скупштине АП Војводине и председница интерног Организационог одбора Летње академије у Војводини Ана Томанова Маканова изразила је задовољство што је Војводина била у прилици да својим примером учесницима Академије покаже да је богатство различитости предност а не препрека развоју и просперитету.
„Обилазећи аутеничне војвођанске средине, посматрајући у њима суживот различитих народа, поштовање и неговање различитих култура, наслеђа и обичаја, мислим да смо успели да вас уверимо да је различитост предност и да сви грађани имају исту потребу, да буду корисни за своју заједницу и да кроз различитости допринесе развоју хуманог и солидарног друштва у коме је управо та различитост богатство које свима нама отвара прозоре за даљи развој и просперитет.
Морам да изразим и задовољство што смо током ових шест дана трајања академије у потпуности остварили наш програм, како са предавањима тако и са радионицама, јер смо апсловирали све планиране теме како би дали одговор на питање да ли је „3М“ предност или препрека за развој једног региона“, рекла је Томанова Маканова.
„На нивоу билатералних састанака које смо имали током Академије, наставили смо да унапређујемо регионалну сарадњу. Са председницом АЕР-а Ханде Озул Бозатли договорили смо се о даљој међусобној сарадњи Војводине и АЕР-а као и да ћемо наставити да градимо партнерске односе и реализујемо пројекте који ће нашу регију учинити још бољим местом за живот. Договорили смо се и да ћемо кренути у значајне пројекте у области женског предузетништва. Инклузија ромске заједнице и женска парламентарна мрежа такође су неке од области за које постоји интересовање различитих регија“, казала је Томанова Маканова.
У име домаћина гостима из Европе обратила се потпредседница Народне скупштине Гордана Чомић која их је упознала са радом Народне скупштине, стављајући акценат на значајну улогу коју парламент има у процесу европских интеграција.
„Имамо консензус о евроинтеграцијама, што није био случај до 2008. године, и владајућу коалицију која је потпуно посвећена интеграцијама и реформама. То је за Србију добра вест. Иако завршетак тог пута неће бити и крај пута ка унапређењу друштва, барем ћемо бити унутра”, рекла је Гордана Чомић.
Говорећи о разликама које посебно карактеришу Балкан, Чомићева је казала да се Србија налази на раскршћу, а то значи на раскршћу култура и језика и изразила уверење да ће чланство у Европској унији представљати нову еру у развоју не само Србије већ и других држава на Балкану.
Учесницима су се обратили и проф. др Милена Драгићевић Шешић, шеф катедре УНЕСКО-а за културну политику и менаџмент Универзитета уметности у Београду, Александер Иванов Владимирович, заменик министра за економска питања Републике Мордовије, која ће бити домаћин Академије следеће године и Даг Ронинг, потпредседник Комитета 3 Скупштине европских регија.
Учесници су на крају једногласно усвојили закључке дефинисане у завршном документу Летње академије Скупштине европских регија.
У том документу наводи се да је Војводина са својих 26 етничких група које живе у миру и заједништву, била идеална регија за разговор на тему мултикултуралности.
У закључцима се, између осталог, констатује да различитост и мултикултуралност могу бити значајан фактор за развој друштва и економски раст као и да је у том процесу кључна улога младих људи.
Учесници академије у документу наводе и да очекују од регионалних, локалних, националних и европских власти да, приликом креирања политика, имају на уму добробит свих грађана и тако допринесу интеграцији мањина и стварању интеркултурних друштава. Такође се очекује да буду осигурана средства за финансирање програма којима би се унапредио положај мањинских заједница, што се пре свега односи на област образовања.
