Трећег дана Летње академије у Војводини, одржан је богат и едукативан програм који је реализован у Новом Саду, Царској бари и Белом блату. Први део програма, који је као и претходних дана одржан у Скупштини Аутономне покрајине Војводине, био је посвећен тематским стручним предавањима.
Гордана Чомић, потпредседница Народне скупштине Републике Србије и известилац генералног комитета за демократију, људска права и хуманитарна питања ОЕБС-а, одржала је занимљиво предавање о положају жена у руралним срединама указујућу учесницима да се животи тих жена не разликују много, без обзира на то да ли оне живе у Србији, Мађарској, Португалу или некој другој европској земљи.
Чомићева је изнела процену да су жене на селу један од кључних, преосталих потенцијала за развој региона који је занемарен и коме треба посветити више пажње. У том контексту, Чомићева је представила нека од позитивних решења која нуди Војводина.
„Ми у Војводини имамо један од модела за решавање тог проблема, тако што помажемо удружења сеоских жена “развијајући једну својеврсну политику микрокредита, са врло повољним каматама и са грејс периодима и најважније од свега је да видите те жене како нуде своје производе и рукотворине на сеоским манифестацијама, како се појављују у медијима и у нашим разговорима, јер на њима почива живот породице на селу, локалне заједнице и све оно што свима нама другима који нисмо жене на селу, омогућава да живимо”, казала је Гордана Чомић.
Филип Свен из региона Валониа у Белгији, одржао је предавање посвећено заштити права мањина путем промовисања концепта регионализма а проф. др Драган Проле са Филозофског факултета у Новом Саду одржао је предавање на тему: „Концепт Европе мањина“. Он је направио паралелу између мањинских права и успешне изградње вишенационалног простора у Војводини и у другим европским регијама.
“Наша ситуација у Војводини где имамо националне заједнице које вековима живе заједно у покрајини није иста као и тамо где постоји прилив емиграната, односно где људи долазе непрекидно у таласима из различитих земаља и они имају невољу да са тим изађу на крај. Мислим да су у много чему наша искуства лепша и лакша за решавање, него што су то искуства у имигрантским земљама. Ми те проблеме, на жалост немамо, када будемо богатији вероватно ћемо их имати,” рекао је у свом излагању проф. Драган Проле.
Мањинско образовање, политике признања и невидљиви зидови, учешће грађана у демократским процесима, политика младих и њихова партиципација у доношењу друштвених и политичких одлука, демократско управљање културалним различитостима, такође су неке од тема предавања и радионица, одржаних трећег дана трајања Академије.
У другом делу програма, учесници Академије посетили су Бело блато и Царску бару где им је на различитим креативним и занимљивим радионицама дочаран дух заједништва различитости у Војводини. Тако су гости из европских региона у Белом блату на традиционалан начин правили домаћи хлеб и штрудле, са локалним омладинцима одиграли ревијалну утакмицу у Банатским шорама и обишли Царску бару туристичким бродом где су посматрали бројне врсте птица у том банатском крају. У циљу подршке богатству заједништва различитих региона, гости из Европе су у Царској бари у име држава и региона из којих долазе засадили по једно младо дрво. Гостима је представљена вишекултуралност у Банату, а присутне су поздравили Иван Бошњак државни секретар у Министарству за државну управу и локалну самоуправу, Ана Томанова Маканова и Душан Јаковљев, потпредседници Скупштине АП Војводине и представници Града Зрењанина.
