Покрајински омбудсман изражава забринутост због ставова изречених у расправи о изменама правилника о лечењу у иностранству. Тим поводом, Покрајински омбудсман жели да упозори стручну, политичку и најширу јавност да ефикасност борбе против дискриминације у великој мери зависи и од разумевања, односно неразумевања како појма дискриминације, тако и уставних и законских одредби о забрани дискриминације.

Уставом се забрањује дискриминација на основу старости, а Законом о забрани дискриминације дискриминација, на основу старосног доба. Уставне и законске одредбе не представлјају препреку да се деца, о трошку државе, шалју на лечење у иностранство, јер се одлука о лечењу не доноси на основу старости, односно старосне доби, него на основу могућности (из)лечења. Напослетку, Устав прописује и да породица, мајка, самохрани родителј и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, у складу са законом.

С друге стране, правилник о лечењу у иностранству већ има одредбу којом се лечење условлјава годинама старости могућа је у иностранству трансплантација плућа код пацијената оболелих од цистичне фиброзе и старијих од 18 година. Да ли би то значило да се лица млађа од 18 година налазе у неповолјном положају, у односу на лица која су напунила 18 година старости?

Покрајински омбудсман налази за сходно да скрене пажњу и на чињеницу да уставне и законске одредбе нису мењане годинама, дакле биле су на снази и познате представницима и Министарства здравлја, и Фонда за здравствено осигурање и пре десетак дана, када су најавили измене поменутог правилника. Зашто се онда, измене правилника тумаче као дискриминација на основу старости? Разлоге, по свему судећи, не треба тражити у годинама тешко болесних лица, него у немогућности државе да, због недостатка средстава, сноси трошкове њиховог лечења у иностранству.

Покрајински омбудсман као независан орган који штити лјудска права, поздравлја правовремену реакцију Поверенице за заштиту равноправности и захтева од доносилаца одлука да у тако деликатним питањима, какво је питање лечења деце у иностранству, не заобилазе и не игноришу постојање институција које су задужене за борбу против дискриминације, јер је та сарадња у најболјем интересу тешко оболеле деце, њихових родителја, као и заинтересоване јавности.