Заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама др Небојша Кузмановић у Музеју Војводине је отворио изложбу „Свети Спиридон – заборављени чудотворац”, дугогодишње ауторско дело Сузане Миловановић, музејског саветника – историчара и Александра Петијевића, музејског саветника – етнолога.
Као сегмент националне нематеријалне културне баштине, изложба Св. Спиридон – заборављени чудотворац даје историјски осврт o Св. Спиридону, кипарском епископу из 4. века – од најранијих биографских података, преко житија и историјата његових моштију, закључно са историјатом и токовима распростирања његовог култа.
Подсећајући на чињеницу да су ово тренуци, када је част и задовољство бити део културне мапе Војводине и имати привилегију отварати овако импресивне поставке, др Кузмановић је истакао да се заправо све око нас ствара захваљујући управо људском уму и дела су човекових руку.
„Тако и вечерас желим да се у име Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и у своје лично име захвалим Александру и Сузани, који су нам омогућили да се упознамо са животом, делом, чудима и култом Светог Спиридона“, нагласио је заменик Кузмановић и додао да „заправо, како кустоси музеја, заштитари културног наслеђа, археолози и бројни они ствараоци чуда, који нас оплемењују, јесу на неки начин посебни, невидљиви чудотворици, као што је био и Свети Спиридон“.
Директор Музеја Војводине, др Драго Његован овом приликом је истакао да изложба „Свети Спиридон – заборављени чудотворац” даје историјски осврт о Светом Спиридону, кипарском епископу из 4. века, савременику Светог Николе, и токовима распростирања његовог култа у српској народној традицији. Он је подсетио да се ове године обележава 100 година од завршетка Првог светског рата, осам векова од крунисања Стефана Немање и исто толико векова од стицања аутокефалије Српске православне цркве. Неколико, како он тврди, историјских чињеница, које су довољан увод за постављање ове импозантне изложбе.
Као сегменти овог култа на изложби су представљене иконе и копије фресака, као и храмови посвећени Св. Спиридону, заштитнику бројних заната и еснафа, помораца и бродова. Осим богослужбених књига и црквеног текстила, на изложби се налазе и портрети помораца и предмети везани за историју поморства као и еснафска писма и цеховски документи занатлија.
Изложбом је, заправо, скренута пажња на традицију поштовања светитељевих моштију и култ овог светитеља у народној традицији као заштитника деце, маслина и стоке, али и на постојање српских сребрних вотивних прилога у Цркви Св. Спиридона на Крфу и успомене и сведочанства српске војске на Крфу у годинама Првог светског рата.
Допринос поставци дало је преко 50 институција из скоро 10 земаља – а посетиоци ће моћи да је погледају до 10. јула.
