У Скупштини Аутономне покрајине Војводине одржана је међународна конференција под називом „Биомаса – Како је најбоље искористити?“
Стручни међународни скуп посвећен коришћењу биомасе заједнички су организовале Скупштина АП Војводине и Скупштина Европских региона (АЕР).
Кроз стручна излагања, приказ потенцијала и практичних примера добре праксе у нашој земљи и у партнерским регијама из Европе, организатори конференцију су желели да укажу на могућности коришћења биомасе у АП Војводини и да подстакну интересе локалних самоуправа, индивидуалних и великих пољопривредних газдинстава, удружења, кластера, привредника и других заинтересованих страна да значајније користе биомасу као обновљив и чист енергент. За време трајања конференције, у скупштинском холу одржан је и мини сајам енергетике на коме су се представили домаћи и страни предузетници у овој области.
Идеју за одржавањем овакве врсте стручног догађаја у Аутономној покрајини Војводини која према свим показатељима располаже значајним али недовољно искоришћеним потенцијалима у биомаси, покренуо је потпредседник војвођанског парламента Миливој Вребалов. На крају скупа, учесници и учеснице Међународне конференције о биомаси донели су одговарајуће закључке које су упутили јавности и надлежним државним органима.
У име домаћина, учеснице и учеснике међународне конференције о биомаси најпре је поздравио потпредседник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Миливој Вребалов који је истакао да данашња конференција представља резиме заједничких активности и напора у претходних неколико година, како би се иницирао што већи број пројеката, који су за циљ имали промоцију значаја коришћења различитих облика обновљивих извора енергије.
„Дозволите ми да будем личан, јер могућност да будем укључен у рад комитета Скупштине европских регија који су се бавили темом коришћења обновљивих извора енергије и могућност да европска искуства користимо у Војводини и у Србији, доживљавам као један од највећих професионалних изазова и успеха, које сам заједно са својим сарадницима, као потпредседник Скупштине АП Војводине остварио у овом скупштинском сазиву“, рекао је Миливој Вребалов.
„Даме и господо, верујем да сви знамо да се највећи део обновљиве енергије добија коришћењем биомасе, односно дрвета и биљног материјала, и то су најстарији извори енергије за које човечанство зна. Али парадоксално, реалност је и да човечанство већ вековима смањује коришћење обновљивих извора енергије. У 19. веку свет је добијао 94 одсто енергије од обновљивих извора, а од тада тај ниво константно опада.
То је разумљиво, јер су током 19. и 20. века технолошке иновације донеле бројне промене у области коришћења енергије, и значај обновљивих извора енергије је потиснут у други план.
Са друге стране, ми се угледамо на добре европске примере коришћења биомасе и понекад заборављамо очигледну чињеницу, а то је до јуче у војвођанским селима, у сељачким пећима смо ложили сламу, кукурузовину и окласке. Дакле, кључно питање је како повезати традицију и нове технологије.
Моје је питање уважени гости Скупштине Аутономне покрајине Војводине, како довести у логичку везу под један, чињенице да је биомаса најстарији обновљиви извор и да у Војводини постоји вековна традиција коришћења дрвног и биљног материјала као извора енергије, и под два парадокс, да се из века у век смањује коришћење тог извора енергије те да се, кроз пројекте унапређења енергетске ефикасности и увођења обновљивих извора енергије, ми у ствари враћамо традицији“, упитао је присутне поптредседник Вребалов.
„У овом наизглед парадоксалном логичном низу недостаје важна саставница. Она даје одговор на питање зашто нека друштва напредују, а друга не?
Свесни економских показатеља развијености нашег друштва, принуђени смо да се запитамо и зашто смо сиромашни?
Јер, ми смо друштво великог потенцијала и ресурса. Али имамо отворено питање како да преведемо ресурсе и потенцијале у економски развијено друштво, друштво богатих људи?
Србија би производњом енергије из биомасе могла да замени око 2,5 милиона тона нафте и тиме уштеди преко 60 милиона евра годишње. Око 70 одсто укупног потенцијала свих обновљивих извора енергије у Србији отпада на биомасу. Највећи потенцијали се налазе у Војводини око 9 милиона тона, а ми користимо свега седам посто од тога. Замислите када бисмо се барем на селу вратили грејању на биомасу. Ево вам податак, једна бала сена замењује 3,5 килограма нафте. Нама сваке године расту енергенти на њивама, а ми увозимо скупи гас и нафту“, констатовао је Миливој Вребалов и упитао:
„Како од бале сена стићи до научних института који ће представљати мост између истраживања и примене технолошких иновација у свим областима живота и рада, како од бале сена доћи до научних института у којима ће радити добро плаћени истраживачи?
Зашто не користимо ресурсе, материјалне и људске? Да ли смо сиромашни зато што нам недостају економске шансе или због навика, менталитета, научених образаца односа према раду и обавезама?
Јер, поред традиције коришћења биомасе у домаћинствима постоји и индустријска традиција. Интензивно коришћење биомасе у Војводина почело је 1981. године. Средином осамдесетих пројектована су и изграђена прва домаћа решења термичких постројења за сагоревање сламе, окласка кукуруза, љуске сунцокрета и отпадака од зрна житарица.
У Војводини је око 40 установа које као основни енергент користе агропелет или сирову биомасу за топлотну енергију. Све ово прати и почетак изградње јавних складишта биомасе, где би требало да се смести четири милиона тона сировина. Такође, имамо фирму која се већ 40 година бави израдом котлова на агро биомасу и своје производе продају у Европској унији.
Очито је да коришћењем савремених технологија можемо поново да се вратимо на биомасу, а да посао буде аутоматизован и чист, као код коришћења гаса. Зашто не бисмо подстакли такве фирме и њима сличне предузетнике да проналазе најбоља решења за наша домаћинства?
Пример вредан пажње је и податак да је Покрајинска влада 2012. године помогла да термоелектрана-топлана у Сремској Митровици пређе са скупог увозног гаса на домаћу биомасу са војвођанских поља. Уштеда коју су остварили у разлици између цене гаса и биомасе (у њиховом случају сунцокретове љуске) је око 250.000 евра годишње“, казао је потпредседник војвођанске Скупштине Миливој Вребалов.
„Поштовани учесници конференције, ми смо друштво заробљених ресурса. А знање је кључни ресурс од кога зависи развој економски, политички, социјални, културни развој наше заједнице. Друштва која не пруже подршку образованим људима и занемарују важност целоживотног учења, осуђене су на дно ранг листе развијености.
У свим светски релевантним каталозима најважнијих научних открића помиње се тачно 369 открића која су променила свет у којем живимо. Интересантно је да се највећи број, 38% тих открића, десио између 16. и 18. века. Улога слободе мишљења је била једна од кључних предуслова научне слободе. И посебно важно, уз слободу мишљења, спремност државе да помогне и заштити иноваторе.
Желимо да са ове конференције пошаљемо поруку да је знање кључни ресурс од кога зависи развој нашег друштва.
Надам се да ће у закључцима конфренције, који ће бити прослеђени надлежним министарствима, покрајинским институцијама и јавности, важно место заузети управо закључак да је претпоставка успешног коришћења обновљивих извора енергије улагање у научна истраживања у овој области.
Јер напредују само она друштва које почивају на знању, међусобној солидарности и поштовању радне етике и одговорности“, поручио је у свом говору на Међународној конференцији о биомаси у Скупштини АП Војводине, Миливој Вребалов.
У име Покрајинске владе и ресорног покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине, скуп је поздравио мр Ненад Станковић, покрајински секретар за енергетику и минералне сировине.
Станковић се заложио за веће коришћење домаћих обновљивих извора енергије и за значајнију примену мера енергетске ефикасности. Он је рекао да Војводина има значајне потенцијале биомасе, али је и нагласио да се не сме користити више биомасе него што се може произвести.
„Као значајне новине, новим Законом о енергетици је по први пут предвиђена могућност утискивања биогаса, (гаса произведеног из биомасе), у транспортни или дистрибутивни систем природног гаса. Предности биомасе су стварање нових радних места путем стварања такозваних енергетских ланаца и то јесте самоодржив вид енергије, али је за њену значајнију примену неопходна сарадња са научним институтима, институцијама и Универзитетом“, рекао је Станковић и додао да је Покрајинска влада, преко ресорног покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине у значајној мери подстицала, као да и даље подстиче развој и коришћење обновљивих извора енергије.
„У том смислу, Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине је у периоду од 2007. до 2015. године финансирао израду десет Студија о биомаси, потенцијалима и могућностима њеног коришћења. Студије изводљивости радили су Технолошки, Пољопривредни и Факултет техничких наука у Новом Саду и оне су доступне свим заинтересованим лицима и постављене на интернет страници Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине“, казао је Ненад Станковић. У истом периоду, путем расписаних конкурса за доделу бесповратних подстицајних средстава за коришћење биомасе, које је објавио Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине, одобрено је и подржано чак 57 пројеката, у износу од укупно 376.966.731,66 динара, укључујући и директну доделу средстава за финансирање реализације пројекта изградње јавног наменског складишта за биомасу на територији Општине Апатин.
„Такође, Секретаријат је и у 2016. години расписао два јавна конкурса за коришћење биомасе на територији Покрајине. Први је Јавни конкурс за доделу бесповратних подстицајних средстава за суфинансирање реализације пројеката коришћења биомасе за производњу топлотне енергије у јавним установама. Право учешћа имају јавне установе са седиштем на територији АП Војводине, чији је оснивач Република Србија, АП Војводина или јединица локалне самоуправе, са територије АП Војводине. За ове намене опредељено је 27.000.000,00 динара, а максимални износ средстава који се додељује по једном пројекту је до 10.000.000,00 динара“, појаснио је Станковић.
„Други је Јавни конкурс за доделу бесповратних подстицајних средстава за суфинансирање реализације пројеката енергетски одрживих фарми. Право учешћа имају физичка лица, носиоци регистрованих пољопривредних газдинстава са територије Аутономне покрајине Војводине и регистроване фарме за узгој животиња. Укупан износ за расподелу је 45.000.000,00 динара, а максималан износ средстава по једном пројекту је до 5.000.000,00 динара“, рекао је у свом обраћању на данашњој Међународној конференцији о биомаси, мр Ненад Станковић, покрајински секретар за енергетику и минералне сировине.
Након уводних излагања, Међународну конференцију о биомаси званично је отворила Соња Стин, председница Комитета 3, радног тела Скупштине европских региона (АЕР), које се између осталог бави и питањима енергетике и одрживог развоја.
Она је подсетила присутне да је АЕР највећа мрежа европских региона са око 200 регија чланица и да АП Војводина спада у једну од најактивнијих и најефикаснијих чланица те организације.
Соња Стин је казала да Европа најстоји да одржи енергетско јединство и стабилност и да јој у томе неопходна већа енергетска ефикасност. У том смислу, региони имају посебан значај и посебну улогу, а АЕР својим активностима настоји да помогне регионалним властима да боље разумеју и спроводе регионалне енергетске политике. У том смилу, АЕР завршава Извештај о енергетској политици који ће упутити Европској комисији, казала је између осталог Соња Стин.
У наставку конференције уследила су стручна предавања, реферати и дискусије. Проф. др Душан Гвозденац са Факултета техничких наука говорио је о коришћењу природних ресурса и одрживом развоју.
Проф. др Тодор Јанић са Пољопривредног факултета у Новом Саду имао је излагање о употреби жетвених остатака за производњу топлотне енергије.
Присутнима су се представили и Еисе Спијкер из организације ЈИН клима и одрживост из Грнингена у Холандији, Ернест Ковач из Европског удружења за биогас у Бриселу, затим, Фахрудин Кулић из УСАИД ЕИА Пројекта који је представио енергетске потенцијале биомасе и производњу електричне енергије из биомасе у Сарајеву и у Босни и Херцеговини.
Горан Васић директор Гаранцијског фонда говорио је о промоцији производа за подстицај производње биомасе, Јован Вујичић из Привредне коморе Војводине о системском управљању ресурсима. Позитивна искуства из Војводине представиле су фирме „Терминг“ из Куле и „Мива-Екопелет“ из Инђије, док је проф. др Владимир Црнојевић присутнима представио „Биосенс“ институт у Новом Саду.
Учесници и учеснице Међународне конференције о биомаси у Скупштини АП Војводине сложили су се да се енергетски сектор у свету, Европској унији, па тако и у Србији суочава са изазовима одрживог развоја. Неспорна је чињеница да је приступ енергији по прихватљивим ценама кључан предуслов привредног и друштвеног развоја и да енергетске трансформације значајно угрожавају животну средину. Да би се негативан утицај на животну средину свео на минимум током производње енергије, али и њене потрошње, неопходно је да се енергетски системи развијају на одржив начин који ће омогућити, пре свега, сигурно снабдевање енергијом.
Констатовано је да Скупштина Војводине активно учествује у раду Скупштине европских регија и да је ова конференција једна у низу посвећених енергетским проблемима, која је одржана у Новом Саду. Саопштени реферати и посебно предлози и коментари учесника конференције обликовали су садржаје и правце неопходног деловања у области енергетике са циљем значајнијег искоришћења обновљивих извора енергије и повећања енергетске ефикасности.
Полазећи од наведеног учесници и учеснице конференције донели су следеће Закључке које су упутили јавности и посебно надлежним државним органима са надом да ће помоћи у формулисању и спровођењу енергетске политике.
1. Биомаса представља природни ресурс од велике важности за Војводину, а самим тим и за Србију. По свом значају и територијалном потенцијалу сврстава се у најзначајније изворе обновљиве енергије у Србији, а по једноставности технологије за коришћење, прераду и примену спада међу најчистије енергије. Биомаса има веома широк спектар примене (као енергент, као храна, као грађевински материјал, као индустријска сировина и свакако веома значајан као чувар климатских услова), а њено коришћење увек треба да се посматра и с аспекта одрживости – укључујући економску, еколошку и социјалну димензију. Биомаса је појединачно највећи потенцијал обновљивих извора енергије у Војводини.
2. У поређењу са другим европским регионима оцењено је да је примена биомасе, али и других обновљивих извора енергије, у Војводини на врло ниском нивоу. Основни узрок томе је неадекватност и спорост институционалног организовања и примене државних инструмената, ради остваривања сопствених стратегија и политика. Без потребне и довољне, добро усмерене финансијске помоћи, не може се очекивати значајан пораст учешћа биомасе и других обновљивих извора енергије у енергетском миксу Војводине.
3. Од локалних самоуправа очекује се да у сарадњи са покрајинском владом активно помогне у информисању и мотивисању својих грађана, предузећа и других субјеката на локалном нивоу ради веће примене обновљивих извора енергије, повећања енергетске ефикасности, али и развоја локалне привредне активности, укључивањем сопственог потенцијала у производњу делова опреме која би могла да се пласира у целом региону.
4. Треба да се ради на промоцији локалне производње енергије и охрабривању грађана давањем финансијске подршке за имплементацију њихових пројеката и инцијатива за коришћење обновљивих извора енергије, локалне производње енергије из обновљвих извора енергије и когенерације за испоруку локалним дистрибутивним мрежама.
5. Треба убрзати сарадњу са другим земљама кроз Скупштину европских регија са посебним циљем преузимања практичних искустава већ реализованих пројеката, анализе њихових институционалних организација и начина мотивисања и организовања локалних малих и средњих предузећа, ради укључивања у производњу и сервисирање опреме за коришћење обновљивих извора енергије у ширем окружењу.
