У Скупштини АП Војводине је представљен модел закона о родној равноправности, који је на иницијативу Заштитника грађана сачинила посебна стручна радна група на челу са деканком Факултета за европске правно-политичке студије у Новом Саду, професорком Маријаном Пајванчић.
Циљ модела новог закона о родној равноправности је да отклони мањкавости постојећег Закона и да обезбеди бољу заштиту жена, односно поштовање и спровођење закона у пракси, поручено је са јавне расправе о поменутом моделу закона, одржане у Скупштини АП Војводине.
Јавну расправу су заједнички организовали Заштитник грађана и Женска парламентарна мрежа Скупштине АП Војводине. Овом изузетно посећеном скупу, присуствовале су републичке и покрајинске посланице и посланици, представнице и представници локалних самоуправа, републичког и покрајинског омбудсмана, Мисије ОЕБС, механизама за заштиту родне равноправности из Војводине, женских и невладиних удружења и организација, стручне и друге заинтересоване јавности.
Поздрављајући скуп, координаторка Женске парламентарне мреже у покрајинској Скупштини Маја Седларевић, изразила је задовољство представљањем модела закона о родној равноправности и истакла да је покрајина Војводина пионир у остваривању родне равноправности и пример добре праксе, како би та област у стварности требало да функционише.
Она је напоменула да је покрајинска администрација у протеклих десетак година успоставила и заокружила све покрајинске механизме за заштиту родне равноправности и била за корак испред, јер је међу првима донела веома важне стратешке документе који су касније и другима послужили као основа за доношење стратегија из родне равноправности.
Подсетила је, и да је АП Војводина претходних година покретала бројне иницијативе и стално указивала на неопходност промене постојеће законске регулативе у области родне равноправности.
Обраћајући се скупу, Мајкл Ујехара, заменик шефа Мисије ОЕБС-а, у Србији рекао је да та Мисија пружа пуну подршку свим активностима које имају за циљ побољшање и унапређење у области људских права а посебно положаја жена. Он је изразио очекивање да ће модел закона који је представљен допринети побољшању правног оквира за обезбеђивање родне равноправности и рекао да му је драго што је Мисија Оебс-а, у Србији учествовала како у изради предлога овог акта, тако и у припреми покрајинских скупштинских одлука којима се уређује ова област.
Ђурђица Ергић, чланица Савета за родну равноправност Заштитника грађана казала је да „велики одзив и попуњена скупштинска сала, најбоље говоре о значају теме о којој се данас у Новом Саду расправља“ . Она је указала да је повећан број притужби које се односе на родну равноправност и да је то такође, био додатни мотив да се сачини модел новог закона о родној равноправности.
Заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је да нови закон о родној равноправности треба да отклони мањкавости постојећег Закона о равноправности полова и у пракси пружи конкретнију заштиту жена, које према његовом мишљењу, спадају у једну од најрањивијих група у нашем друштву.
Јанковић је рекао да родна неравноправност оставља све грађане Србије како се изразио „оскраћене“. То је веома важно питање коме није било посвећено довољно пажње и због тога смо на иницијативу Савета за родну равноправност Заштитника грађана, урадили истраживања и видели да на локалном нивоу немамо у довољној мери успостављене механизме контроле поштовања принципа родне равноправности и да то произилази из мањкавости постојећег закона, казао је Јанковић. Србија је прихватила и ратификовала Истyмбулску Конвенцију и мислим да је сада дошло време за осавремењавање постојећих законских решења и ја ову јавну расправу видим као друштвену иницијативу да се ствари поправе и да доведемо до тога да “нормативна стварност произведе промену у пракси”.
Нови модел закона требало би конкретније да обавеже органе јавне власти да принцип родне равноправности буде отелотворен у практичну заштиту. Нова решења предвиђају посебне мере које се морају предузети на свим нивоима, обавезе државе, послодаваца, као и судску заштиту, казао је Јанковић.
Он је додао да је тај законски модел више од месец дана у јавној расправи и да ће по окончању расправе, Заштитник грађана текст са примедбама, предлозима и коментарима проследити Савету за родну равноправност Владе Републике Србије, након чега се очекује да Влада да своје мишљење и утврди коначан предлог закона.
Циљ нам је, да у догледно време у Србији добијемо ефикаснији и делотворнији правни оквир за остваривање родне равноправности, рекао је Саша Јанковић.
Модел закона о родној равноправности представила је професорка Маријана Пајванчић. „Утврђено је неколико кључних недостатака постојећег закона, од којих се једна односи на то како применити овај закон. Друга бојка закона је што нема довољно санкција за његово непримењивање, а треће је то што морамо мењати готово две трећине овог закона, рекла је Маријана Пајванчић.
Предвидели смо веома експлицитне одредбе о начину примене новог закона. Неопходно је та законска решења ускладити и са другим законима, који су донети у међувремену, као и са међународним конвенцијама а неопходно је и да се нови закон фокусира на политику једнаких могућности у нашем друштву, казала је у свом обраћању Маријана Пајванчић.
