Најбољи начин да се спречи рак грлића материце јесте редован преглед код гинеколога а заједно, скрининг грлића материце и вакцинација против хуманог папилона вируса представљају најефикаснију заштиту од те опаке и подмукле болести којом је захваћен велики број жена код нас и у свету, поручено је данас из Скупштине АП Војводине са округлог стола под називом: „Заједно у борби против рака грлића материце“.
Стручни скуп је одржан у организацији Женске парламентарне мреже Скупштине Аутономне Покрајине Војводине која је овом активношћу, у оквиру обележавања 8. Европске недеље превенције рака грлића материце, желела да скрене пажњу јавности на потребу подизања нивоа свести и информисаности о значају превенције рака грлића материце, као кључног фактора у спречавању настанка, развоја и последица те болести. О овој теми на скупу су говорили истакнути стручњаци из области онкологије, представници републичких, покрајинских и општинских органа задужени за област здравства и социјалне политике, директори здравствених установа, медицински радници и други заинтересовани учесници.
Поздравним говором у име домаћина скупа, учесницима су се обратиле проф. др Бранислава Белић, потпредседница Скупштине АП Војводине задужена за област здравства и социјалне политике и Стојанка Лекић, координаторка Женске парламентарне мреже у покрајинској Скупштини.
Имајући у виду значај теме о којој се говорило, професорка Белић је указала на потребу јединства и заједничког деловања свих друштвених актера, политичара, доносиоца одлука, представника надлежних институција, лекара, стручне јавности, грађанки и грађана, у циљу подизања свести и превенције, како би се ово обољење свело на најмању меру.
Стојанка Лекић се захвалила присутнима што су се у великом броју одазвали позиву да учествују на скупу и подршци коју су пружили напорима Женске парламентарне мреже да на једном месту окупи све релевантне друштвене чиниоце и да кроз конструктивни дијалог и размену мишљења сви заједно дају пун допринос смањењу оболевања и умирања од рака грлића материце.
Др Љубица Мрдаковић Тодоровић, заменица председника Одбора за здравље и породицу Народне скупштине Републике Србије која је била и чланица Радне групе која је сачинила Национални програм скрининга и превенције рака грлића материце упозорила је да се Србија налази на зачељу европске табеле по броју обављених скрининга и морталитета, када је у питању обољевање од рака грлића материце и навела податак да годишње од те врсте рака умре чак 500 жена, док се 1400 жена региструју као новооболеле. Због тога је врло важно да се обављају редовни прегледи како би се евентуалне промене откриле на време и успешно лечиле. Инфекција хуманим папилоном вируса која се може јавити још у раном узрасту представља основни фактор развоја рака грлића материце и чак око 70 одсто жена током живота буде заражено тим вирусом, често и незнајући за то, јер се имунитет успешно избори са њим, али то није увек случај, казала је др Љубица Мрдаковић Тодоровић. Такође, на подстицање болести утичу и други кофактори међу којима су најчешћи, честа промена сексуалних партнера, стрес, лоши животни услови и пушење. Она је додала да се вакцина против ХПВ-а показала као веома добра и да би требало пронаћи могућност да се она примењује већ код девојчица узраста од 12 година.
Др Данијела Станковић Баричак, помоћница покрајинског секретара за здравство, социјалну политику и демографију поздравила је овакав вид активности Женске парламентарне мреже подсећајући да сви заједно као друштво, здравље морамо почети да схватамо као најважнији људски ресурс. Између осталог, она је навела да је на иницијативу Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију, Институт за јавно здравље Војводине сачинио програм за увођење ХПВ вакцина код девојчица узраста у шестом разреду основне школе у циљу повећања превентивне жаштите и додала да очекује да ће покрајинска Влада тај програм подржати и усвојити.
Проф. др Владимир Петровић, директор Института за јавно здравље Војводине оценио је да је ситуација у вези са раком грлића материце у Србији просто срамота за нашу земљу и да лично подржава све мере које се предузимају у циљу побољшања те ситуације. Он је изнео податке да је рак грлића материце у нашој земљи међу водећим узроцима обољевања и смрти од рака, да у просеку сваког дана једна жена умре од те болести, да у АП Војводини годишње оболи око 300 жена, да се у појединим општинама не спроводи Национални програм организованог скрининга рака грлића материце и указао на проблеме са недостатком гинеколога, просторних, кадровских и техничких капацитета у здравственим установама и честа дуга чекања на прегледе.
Свеобухватним и запаженим излагањем, учесницима скупа се обратио и доц. др Аљоша Мандић са Института за онкологију Војводине. Он је навео да се граница оболевања од рака грлића материце све се више помера и да велики број пацијенткиња чине жене у најпродуктивнијем животном добу када заправо још могу да рађају. Др Мандић каже да је и психички ефекат лечења, посебно код младих жена такође веома важан. “Рецимо ако младој жени која још нема деце откријемо рак, она често није ни свесна шта јој се дешава. Тек када прође неко време и када схвате да никада више неће моћи да постану мајке, те жене наилазе на озбиљне проблеме и некада чак остају и саме да се боре против своје болести”, каже др Мандић и додаје да је позитиван став оболеле жене веома важан за успешну борбу против болести као и да женама које кажу да немају времена да иду на преглед често поручује да је боље да одвоје петнаест минута за преглед него да касније месецима морају да бораве у болници, ван куће и породице. Поражавајући су подаци Института за онкологију Војводине да од 300 жена које дођу због рака грлића материце половина умре, јер се болест прекасно открије или је већ узнапредовала и исход њеног лечења је тада неизвестан. Зато је важно да имамо јасну слику о томе колико жена је тачно обухваћено прегледима код гинеколога, јер смо често у заблуди да жене иду код гинеколога на основу података о броју урађених анализа. Међутим, немамо тачну евиденцију да ли су то увек исте жене, па се некада испостави да забележених три хиљаде папа брисева није урадио толики број жена већ свега половина од тог броја, појаснио је др Аљоша Мандић.