У Скупштини АП Војводине данас је одржана тематска конференција о приватизацији државних медија са освртом на медије који емитују програм на мањинским језицима, под називом: “Приватизација медија – шанса или нестанак?”.
На конференцији је представљен и анализиран досадашњи процес приватизације државних медија у Србији са акцентом на медије који извештавају на језицима националних мањина – националних заједница, представљена су искуства из држава у региону, Хрватске и Словеније, формулисани су приоритети, предлози и могући праваци медијске политике у Војводини и очувања информисања на језицима мањина у локалним самоуправама.
Дијалог о поменутим темама водили су домаћи и страни стручњаци, представници медија и новинарских удружења и представници националних савета националних мањина – националних заједница, у чијој је надлежности и информисање на мањинским језицима.
Представница Новосадске новинарске школе др Дубравка Валић Недељковић, представила је учесницама и учесницима резултате мониторинга процеса приватизације медија у Србији и указала на неке од лоших страна правног и политичког аспекта приватизације, а то је недовољна транспарентност. Она је оценила као лоше што су се новинарке и новинари како је рекла „уморили“, од свих дешавања у вези са медијима у последње две деценије и што су пропустили шансу да у процесу приватизације откупе медије у којима су радили и да тако очувају свој кредибилитет и независну уређивачку политику. „Закључак из другог дела приватизације медија у Србији јесте да је било најмање оних који су препознали нове медије као своју нову шансу“, казала је др Дубравка Валић Недељковић.
Даље, из мониторинга се види да је у поступку приватизације седам вишејезичних медија остало неприватизовано, као и да су четири таква медија угашена, што практично значи да ће и вишенационалне средине у којима је било њихово седиште остати без медија који извештавају на језицима мањина, а у неким од тих средина мањинско становништво је већинско.
„Право на информисање на језицима националних заједница – националних мањина егистирало је и претходних 50 година и оно као стечено право не сме да се умањује нити да се ускраћује, а држава мора да пронађе модел за наставак остваривања тог права. То је заједнички став Координације националних савета националних мањина у Републици Србији“, изјавила је на конференцији Ана Маканова Томанова, потпредседница Скупштине АП Војводине, председница Националног савета Словака и координаторка националних савета националних мањина у Републици Србији.
Тај став ће се наћи и у Акционом плану о Поглављу 23. где се говори о овој области у процесу придруживања Републике Србије Европској унији, нагласила је Томанова Маканова.
„Управо је Србија у Европи била препознатљива по високом степену мањинских права, што је сада веома дискутабилно, посебно када посматрамо област мањинског информисања. Недопустиво је да мањинске заједнице остану без информисања у локалним срединама где живе. Јер, ако не чујеш језик којим говориш, широм отвараш врата за асимилацију“, упозорила је Томанова Маканова и подсетила, да Република Србија има ратификоване обавезујуће документе као што су „Оквирна конвенција о правима националних мањина“ и „Европска повеља о мањинским језицима“.
Калман Кунтић, помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање је указао на недовољну транспарентност приватизације и на изостанак ефикасних модела за очување права на информисање националних заједница – националних мањина и локалних самоуправа.
Право на мањинско и информисање у локалним самоуправама могло се решити и издвајањем из дела претплате за јавни сервис, али је то немогуће из цене од 150 динара, рекао је између осталог Кунтић.
Према речима Жужане Серенчеш, представнице Независног друштва новинара Војводине, стиче се утисак да је превише очекивања било усмерено у отпоре и заустављање процеса приватизације, а веома мало у дефинисање планова и узимања професионалне судбине у своје руке, што је био случај и са приватизацијом медија на језицима националних заједница – националних мањина.
Данашња конференција у Скупштини Војводине посвећена приватизацији медија са акцентом на мањинске медије, део је међународног пројекта „Медијска опсерваторија Југоисточне Европе – Јачање капацитета и коалиција за праћење медијског интегритета и унапређење реформи у медијима”. Пројекат се спроводи са циљем да се цивилни сектор у региону подстакне да значајније учествује у јавним расправама посвећеним медијима и слободи изражавања, као и у процесу доношења законских оквира, одлука и стратегија у медијској свери.
