У Скупштини АП Војводине данас је одржана тематска конференција “Србија и НАТО: јачање и унапређење институционалних претпоставки сарадње”, у организацији Центра за политику и евроатланско партнерство, а одржавање ове конференције подржано је и од стране НАТО одељења за јавну дипломатију.
Конференција је одржана са циљем да ојача подршку грађана процесима евроатлантских интеграција Србије, да пружи објективно информисање јавности о свим битним питањима у односима Србије и НАТО-а, механизмима, вредностима и стандардима евроатлантске заједнице.
Отварајући конференцију, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор истакао је да је у претходном периоду било ситуација када се одржавање једног оваквог скупа и отвореност према овој теми и проблематици доживљавао као израз оправданости да се у онога ко то чини сумња или се то доживљавало као неки благи знак издаје.
„То да око овог питања има различитих мишљења и схватања, мислим да је то нешто што је потпуно нормално. Исто тако мислим да је потпуно нормално у демократском друштву да испред ове зграде има окупљених људи који другачији мисле користећи она средства парламентарне демократије која припадају вредносно ономе што се данас назива модерним и и европским, те на тај начин изражавају свој став. Нормално је до оног нивоа док то не угрожава слободна мишљења других, док то не доводи питање нашу слободу да о истој теми мислимо другачије него што они мисле“, рекао је Пастор.
Он је нагласио да је оправдано, важно и значајно да се о тако контраверзној теми разговара, јер размена мишљења на ту тему све нас доводи у ситуацију да с времена на време преиспитујемо шта ми отоме мислимо и да ли данас мислимо оно што смо мислили пре неког времена, те да што су теме деликатније и сложеније, пожељно је о њима чешће дискутовати са великом дозом суздржаности, одмерености и реалности.
„Године 1953. је тадашња Југославија у односу на НАТО у институционалном смислу и атмосфери сарадње била у повољнијој ситуацији него што смо ми данас. Данас смо у ситуацији која је неповољнија него пре шест, седам година јер тада је много већи број грађана рекао да има поверења и мисли да Србија теба да се прикључи НАТО-у. Али све то потврђује да се времена и околности мењају и да у тим околностима треба перманентно испитивати нашу позицију и ставове“, поручио је Пастор.
Поред председника Пастор, присутне је поздравио и члан Делегације Народне скупштине Републике Србије у Парламентарној Скупштини НАТО-а др Бранислав Блажић, који је представио рад наше Делегације и позицију Републике Србије у овој Скупштини. Он је нагласио да представници НАТО-а не заступају тезу „ако нисте са нама, ви сте против нас“, те да чланство Србије у НАТО-у никада није било услов за њено прикључење Европској унији.
„Више је то производ негативизма и неповерења код нас с обзиром на све историјске догађаје. Међутим сваки негативизам, неповерење и мржња према НАТО морају бити потиснути у интересу будућности Србије. Све зависи од нас. Ако инсистирамо и доследно истрајемо на нашој неутралности и исток и запад ће то схватити као реалност у интересу свих“, рекао је Блажић.
Он је додао и да многе чланице Европске уније нису чланице НАТО-а и обрнуто, као и да се нада да ће државна политика Србије бити доследна, али искрена, да буде неутралана и да ће на тај начин с обзиром на сва историјска догађања која су и разлог неутралности, бити схваћена.
У наставку конференције представљена је сарадња Министарства спољних послова и Војске Републике Србије и НАТО-а од стране Саше Костића, саветника у Одељењу за НАТО и Партнерства за мир Сектора за безбедносну политику, а обратио се и бригадни генерал Лучио Бата који је представио улогу НАТО војне канцеларије за везу у Београду.
На конференцији је представљен и заједнички пројекат Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду и Универзитета у Братислави „Процена ризика и заштита квалитета изворишта пијаће воде у Новом Саду“, подржаног од НАТО програма „Наука за мир и безбедност“, а презентована је и анализа Центра за политику и евроатланско партнерство „Србија и НАТО из угла медија“.