Особе изложене тортури, мучeњу и другим oблицима нeхумaнoг и нeчoвeчнoг пoступaњa жртве су најгрубљег кршења основних људских права. Због суровости оваквих поступака не изненађује то да се о њима нерадо говори изван стручних кругова, једнако као и о траумама жртава и њихових најближих. Тортура и други видови нечовечног понашања заступљенији су у друштвима у којима је смањена свест појединаца о потребама и правима посебно рањивих друштвених група. Са друге стране, институције за заштиту људских права дужне су да указују како на права особа које су под нарочитим ризиком да постану жртве тортуре и других видова нехуманог понашања, тако и на мањкавости система њихове заштите, који би у себи требао да садржи и механизме за превенцију ове појаве.

Кориснице и корисници установа социјалне заштите су и особе чије здравствено стање је такво да може довести до њиховог самоповређивања или повређивања других лица у њиховом окружењу. Упркос томе, установе социјалне заштите у Републици Србији, односно Аутономној покрајини Војводини још увек немају посебан правилник за примену мера физичког спутавања и изолације корисника. На ову чињеницу, као и на начине како се у недостатку правилника поступа у овим установама, институција Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана указала је још прошле године у истраживању „Примена мера физичког спутавања и изолације у установама социјалне заштите у АП Војводини”.

Резултати истраживања указују на то да се рестриктивније мере физичког спутавања и изолације корисника и корисница ретко примењују и то само у случају особа које би својим понашањем могле угрозити сопствену или безбедност других лица. Међутим, у недостатку правилника, поступак одлучивања о примени ових мера, као и начин њихове примене, разликује се од установе до установе. Овакво стање, односно недовољна правна уређеност примене мера физичког спутавања и изолације у установама социјалне заштите, представља озбиљан проблем запосленима у њима. Ове мере односе се на ситуације у којима је, због болешћу узрокованог, неконтролисаног и опасног понашања корисника, њихову слободу кретања потребно привремено ограничити у њиховом најбољем интересу, имајући у виду како људска права самих корисника над којима се одговарајућа мера примењује, тако и безбедност особља установе које ове мере спроводи. Осим што би обезбедила обавезност и једноообразност поступања по одговарајућим нормама, директори установа социјалне заштите сматрају да би одговарајућа регулатива знатно смањила и простор за грешке и арбитрарности.

Поводом 26. јуна, Међународног дана подршке жртвама тортуре, Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива надлежне да, у сарадњи са стручњацима у области здравствене и социјалне заштите и људских права, у најскорије време израде и усвоје одговарајући правилник за примену мера физичког спутавања и изолације корисника у установама социјалне заштите, који ће не само унапредити квалитет услуга у овим установама, него допринети и превенцији тортуре, мучeња и других oблика нeхумaнoг и нeчoвeчнoг пoступaњa према једној од најрањивијих друштвених група о чијим правима и начину живота се у јавности мало зна и говори.