Потпредседник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Миливој Вребалов представио је данас, на Светским данима одрживе енергије у Аустрији, потенцијале Војводине у овој области.
Вребалов ће на овом престижном дводневном скупу заједно са својим сарадницима представити и предстојећу другу по реду Међународну конференцију о биомаси, коју 15. марта ове године у Новом Саду, заједнички организују Скупштина АП Војводине и Скупштина европских региона, (АЕР) и том приликом упутити отворени позив за учешће на поменутој конференцији.
Светски дани одрживе енергије, као највећи и најзначајнији скуп у овој области, одржавају се једном годишње у граду Велсу, у покрајини Горња Аустрија. На овогодишњој конференцији учествује око 680 учесника из 59 земаља света. Међу њима су доносиоци одлука, стручњаци, инвеститори и друга заинтересована лица.
Манифестација обухвата бројне тематске сесије и дискусије о најважнијим питањима из домена обновљиве енергије, а предавачи су експерти и професори са најбољих универзитета из Аустрије, Немачке, Холандије, Шведске, Финске, Индије, Бразила и Сједињених Америчких Држава, као и представници водећих светских компанија у поменутој области.
„Управо због тога, главни задатак делегације наше покрајине на овом еминентном скупу је да се искористи присуство најзначајнијих актера који се баве обновљивом енергијом и да се у директним сусретима и разговорима са њима, на најбољи могући начин, представе потенцијали Војводине, како би се коначно отворила могућност да се ти потенцијали који су неправедно запостављени искористе и ставе у функцију, а самим тим и да се створе услови за отварање нових радних места, економски бољитак, већу енергетску независност и здравију животну средину,“ објашњава Миливој Вребалов.
„Војводина има огромне потенцијале у биомаси из жетвених остатака, али их готово и не користи. Најбољи пример за то је Термоелектрана-топлана у Сремској Митровици која је 2012. године прешла са скупог увозног гаса на домаћу биомасу са војвођанских поља. Уштеда коју доноси разлика у ценама гаса и биомасе, у њиховом случају сунцокретове љуске, је око 250.000 евра годишње“, наглашава Вребалов.
Осим уштеде у новцу, повећана је и сигурност производње топлоте, јер не зависимо од количина увезеног енергента, већ енергент узгајамо сами. Нажалост, у Војводини данас пропадне око три милиона тона биомасе годишње. Не морају само велики конзументи да прелазе на пелет, идеја коју ми у Скупштини АП Војводине желимо да пренесемо нашим индивидуланим пољопривредним прозвођачима је да и они, у својим домаћинствима могу да пређу на јефтинији облик грејања.
Са друге стране, развој котлова за грејање на агро-пелет је улагање у домаћу памет и производњу а биомаса је значајан привредни потенцијал у Војводини, који смо препознали и почели да користимо.
Овде у Горњој Аустрији желимо да се повежемо са могућим купцима готовог агропелета, да наш производ нађе свој пут на растућем тржишту пелета у Европи, јер како смо овде чули, државе Европске уније троше више пелета него што могу да га произведу,” казао је Вребалов и додао да осим производње топлотне енергије из биомасе, Војводина има још неколико важних циљева.
„Аутономна покрајина Војводина је донела Акциони план за биомасу током 2015. Године. Тим документом се ефикасније подржавају сви пројекти који имплементирају овај, за нас још увек нови вид употребе енергената.
Јер, када имамо производ добијен из домаћих ресурса, тада се остварује додатна вредност, омогућава се отварање нових радних места, побољшава конкурентност привреде, а у случају коришћења биомасе, подстиче се и омогућава јачање нових видова производње , као што су производња пелета и брикета, котлова за агропелет, а отварају се и нови послови у оквиру услуга, конкретно транспорта и паковања.
Оваквим планирањем поставља се темељ за одрживи развој, и то у првом реду осиромашених сеоских средина, темељ за реструктурирање јавних предузећа и домаћих топлана.
Имплементацијом свих ових мера, моћи ће да се остваре велике уштеде у буџету државе, покрајине, градова и општина, што омогућава улагање у инфраструктуру, што ће се, опет, одразити и на побољшање животног стандарда.
Дакле, трансформација енергетског система, усклађена са националном стратегијом, али прилагођена регионалним и локалним ресурсима, је прави пут за подизање комплетне привреде и за побољшање стандарда грађана“, оценио је током радне посете Аустрији, потпредеседник војвођанске Скупштине Миливој Вребалов.
Он је такође подсетио да се све наведено већ догодило у земљама западне Европе, али и у нама суседној Мађарској, јер су променом енергетског система, ове земље успеле да смање незапосленост, да створе нову индустријску грану и да поправе услове живота људи, што су управо циљеви којима и ми тежимо.
Организатор Светских дана одрживе енергије, (WSED) је компанија OÖ „Energiesparverband“. Компанију је основала регија Горња Аустрија 2000. године и од тада раде на промоцији обновњивих извора енергије у својој регији, а Светске дане одрживе енерије су почели да организују у првим данима свог постојања.
Поред годишње конференцијe и сајма енергетике које организују крајем фебруара сваке године, ова компанија руководи и кластером „Оекоенергије“ који у свом саставу броји преко 170 фирми и чији је годишњи промет више од две милијарде евра.
У фирмама из кластера ради око девет хиљада запослених, а стопа извоза овог кластера је преко 50%. У регији Горња Аустрија 40% зграда у јавном сектору греје се са енергијом добијеном из обновљивих извора енергије. План регије Горња Аустрија је да се до 2030. године, све јавне површине, као и цео систем даљинског грејања, снабдевају искључиво енергијом из обновљивих извора енергије.
