Нови Сад, 9. наовембар – У седам ромских насеља које је са сарадницима обишао Золтан Гобор, заменик покрајинког омбудсмана за заштиту права националних мањина, највећи проблем, осим тешке материјалне ситуације услед незапослености и немогућности обезбеђивања редовних извора прихода, представља чињеница да се она налазе ван насељених места или на самом њиховом ободу, што су скоро сва у близини депонија и имају великих проблема са основном инфраструктуром, те што је деци која у њима живе отежан приступ систему образовања.   У претходне две недеље представници Покрајинског омбудсмана обишли су седам ромских насеља на територији Војводине. Золтан Гобор заменик покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина са сарадницама посетио је ромска насеља у Апатину, Сонти, Руми, Новом Саду и Зрењанину. Приликом посета разматрани су услови живота Рома, структура становништва у насељима, извори прихода, школовање деце, здравствена и социјална заштита, правни статус самих насеља, као и поседовање личних докумената.
 Општа оцена је да проблем свих поменутих насеља представља и сама чињеница да се она налазе ван или на самом ободу насељених места, што за последицу има недовољну интегрисаност Рома у друштвену заједницу. Осим тога, скоро сва ова насеља изграђена су у близини депонија и имају великих проблема са основном инфраструктуром, попут недостатка воде, канализације, електричне енергије и асфалтираних путева.
 Развијеност ових насеља и стање у њима неуједначено је по свим поменутим критеријумима. У апатинском насељу чији становници се изјашњавају као Румуни, ситуација је несумњиво најбоља. Питање инфраструктуре је у потпуности решено, у насељу ради обданиште, забавиште, амбуланта, док школска деца имају организован превоз до школе. Куће су од чврстог материјала и свака има струју и воду. Цело насеље је асфалтирано, а постоје и телефонске линије.
Од седам насеља које су представници Покрајинског омбудсмана овом приликом посетили, у најтежој ситуацији је оно у Руми, у ком, осим једне сломљене чесме, нема ни воде, ни струје, нити изграђеног пута. Слично стање је и у зрењанинском насељу Дудара, првенствено у појасу до Бегеја, као и у трећем реду, односно последњој улици, у насељу Сурдучка. У Зрењанину специфичан проблем представља чињеница да у тамошњим ромским насељима обитава велики број избеглица са Косова и из Македоније, као и особа пристиглих у поступку реадмисије. У новосадском Великом Риту, највећем насељу те врсте у граду, струју и воду имају само неки становници, док асфалта уопште нема. У ромском насељу Бангладеш, у ком је донедавно због изолованости насеља и великог броја деце у њему ситуација била критична, куће су обновљене захваљујући помоћи Ромског ресурсног центра Екуменске хуманитарне организације, а све породице имају воду и струју захваљујући залагању ове организације и градских власти током протекле деценије. 
 Материјална ситуација у свим ромским насељима је изузетно тешка. Мушкарци се претежно баве прикупљањем секундарних сировина, док жене најчешће остају код куће и баве се децом. Деца из већине ових насеља нередовно похађају школу, што дугорочно гледано представља посебан проблем и отежавајућу околност за целу ромску заједницу, будући да низак степен образовања за собом повлачи отежано запошљавање и равноправно укључивање Рома у друштвени живот шире заједнице, као и даље социјално и економско сиромашење.