„Предлог измена и допуна Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју појавио се, некако без најаве, на дневном реду Народне скупштине и мислим да је поприлично шокирао све оне који своју егзистенцију заснивају на пољопривредној производњи“, рекао је у уводу, на данашњој конференцији за новинаре, потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Бранислав Богарошки.
Према речима Богарошког, биће драстичне разлике између онога на шта су наши пољопривредници могли да рачунају и онога што ће бити у 2016. години, због потпуно измењеног начина субвенционисања пољопривредне производње, пре свега, подстицаја који су везани за плаћање по хектару,за регресирање ђубрива и горива и подстицаја који се односе на производњу млека. До сада је важило правило да се по хектару добијало 6.000 динара за биљну производњу и по 3.000 динара, као регрес за ђубриво и гориво. Предложеним изменама закона предвиђено је до 6.000 динара за биљну производњу и до 3.000 динара за регрес за ђубриво и гориво. Премије за млеко су биле 7 динара за литру, а сада је предложено до 7 динара по литри.
„Ако узмете просту рачуницу из 2015. године и видите да је око 22 одсто корисника успело да оствари своје право на подстицаје и, ако је буџет Министарства за пољопривреду мањи за једну милијарду динара, а већ ове године је недостајало 9 милијарди динара да се исплате субвенције до краја, онда јасна рачуница показује да подстицаји по хектару неће бити већи од 3.000 динара за оне који их остваре. Јер, сада то није право које се остварује аутоматски, већ се остварује до висине средстава која су на располагању Министарству. Дакле, онај ко се први пријави – оствариће нешто, а онај који стигне на крају, могуће је и да не оствари ништа од субвенција“, рекао је Бранислав Богарошки и нагласио да ћемо у пољопривреди, у 2016. години, морати да са најминималнијим могућим субвенцијама трпимо притисак од конкуренције из окружења, где нема субвенција мањих од 200 евра по хектару, што ће „довести до озбиљних последица по пољопривредну производњу и уопште по егзистенцију оних који своју економију заснивају на пољопривредној производњи“.
„Још више чуди то што је у образложењу предложених измена наведено да оне служе унапређењу продуктивности и ефикасности пољопривредне производње, као и унапређењу конкурентности. Апсолутно није јасно како можемо да унапредимо своју конкурентност, ако ће код нас субвенција бити 20 – 25 евра по хектару, и треба да се такмичимо са онима код којих је субвенција 200 евра“, нагласио је ресорни покрајински секретар.
Други проблем, о коме је било речи на данашњој прес конференцији, јесте што се мењају дефиниције које су регулисале могућност кредитне подршке и помагања пољопривредницима у набавци механизације, што је била једна од основних делатности Покрајинског фонда за развој пољопривреде.
„И ако нова решења не буду примењена на прави начин, доћи ћемо у ситуацију да изостане и тај део помоћи који је долазио из фондова АП Војводине, не само Фонда за развој пољопривреде, већ и Гаранцијског и Развојног фонда, који су, такође, имали своје кредитне линије намењене пољопривредним произвођачима. То ће бити још једна отежавајућа околност за оне који су планирали да нешто инвестирају у своју производњу“, рекао је Богарошки.
До сада је кредитна подршка била једна од мера директних субвенција и у постојећем закону је таксативно било наведено да локалне самоуправе и АП Војводина могу да пружају одређене подстицаје из мера директне подршке пољопривреди и таксативно је било наведено да је то, између осталог, и помоћ пољопривредницима у набавци механизације.
Сада се тај део брише. У предложеним изменама Закона о подстицајима, постоји члан који каже да је кредитна подршка врста подстицаја којом се пољопривредним газдинствима омогућава олакшани приступ коришћењу кредита, те да право на коришћење кредитне подршке има правно лице, предузетник, физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства уписаног у регистар, а да министар ближе прописује услове и начин остваривања права на кредитну подршку.
„Поставља се питање, да ли покрајински фондови и даље могу да пласирају кредитна средства или могу само да субвенционишу камате. Ако могу само да субвенционишу камате, значи своју активност задржава само Гаранцијски фонд. Остала два фонда неће моћи да пласирају своја средства,а били су то кредити са каматом од 1 до 3 посто, што је изузетно повољно у односу на комерцијалне кредите“, рекао је Богарошки.
Директор Покрајинског фонда за развој пољопривреде Јожеф Сабо је рекао да је данашња прес конференција сазвана, „како би заједничким снагама покушали да се измене одређене ствари које су се појавиле у протеклих пар дана“.
„Покрајински фонд за развој пољопривреде је успео до сада да подели преко 3.500 кредита, у износу веће од 25 милиона евра, односно близу три милијарде динара. Ова интенција се из године у годину повећавала, број корисника је растао, а сада смо дошли у незавидну и нејасну ситуацију и због тога смо решили да одржимо ову конференцију за новинаре“, рекао је Сабо.
Заменик директора Фонда Стојан Маринковић је изнео да постоји велика дилема како ће убудуће радити Покрајински фонд за развој пољопривреде. Уколико министар пољопривреде не пропише благовремено услове и начин остваривања права на кредитну подршку, може се десити „стопирање рада Фонда“. „Можемо доћи у позицију да у другој половини наредне године немамо клијентелу“, рекао је Маринковић.
