„Важно је да се толеранција гради тако да се успостави као принцип живота, како код већинског народа, који је одговоран за статус националних заједница, тако и код мањинских заједница. Ниво културе и цивилизованости већинског народа у једној средини, огледа се управо у положају националних заједница са којима живи“, рекао је председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић на отварању међународне конференције „Верска толеранција у Дунавском региону”.
Конференција „Верска толеранција у Дунавском региону”, организована је са намером да се покрене дијалог и допринесе ширењу верске толеранције у међуетничким и мултиконфесионалним заједницама. Дунавски регион, у којем се говори приближно 20 језика и у којем су присутне све велике религије, симбол је како „мултикултуралности“, тако и „мултирелигионалности“.
Говорећи о изазовима са којима се суочавамо на пољу верске толеранције, председник Пајтић је истакао да је наслеђе 90-тих на простору бивше Југославије – тешко, јер је грађански рат, који се одвијао на овим просторима, био заснован не само на етничком, него и на верском принципу.
„Покрајина Војводина је једино мултиетничко подручје у којем није било оружаних сукоба између различитих националних и верских заједница, али не значи да није било много тензија. Било је протеривања наших суграђана других националности и великих притисака на различите мањинске заједнице“, казао је председник Пајтић и поновио да је због тога важно да се „толеранција успостави као принцип живота“.
„Данас у Војводини имамо готово два милина становника, шест службених језика и 24 националне заједнице, које живе на територији покрајине. У том смислу, сасвим сигурно да је немогуће у потпуности избећи неки сукоб или неспоразум на националној основи, али важно је, и то је оно на чему инсистирамо – да то буде инцидент, а не правило“, казао је председник Пајтић и нагласио да је важно да људи науче да живе једни са другима, а не једни поред других.
„То је нешто што као модел понашања морамо да усадимо пре свега млађим генерацијама, јер бележимо највиши степен нетолеранције управо код најмлађих, и то је оно што брине. Зато су овакви скупови битни, али морамо и на сваки други начин, у школи, породици, друштву да објашњавамо младим људима колико је бесмислено дељење по етничкој, верској и свакој другој основи“, казао је председник Пајтић.
Шандор Егереши, председник Фондације „Плави Дунав“, истакао је да је поред општих толерантних односа и јачања поверења међу људима, грађанима и националним заједницама, важно да се и преко верске толеранције јача дијалог и поверење међу грађанима.
„Кад знамо да у свету постоји само 10 једнонационалних и једноверских земаља, јасно је колико су верска толеранција и верски дијалог важни за очување мира и суживота у целом свету“, казао је Шандор Егереши.
Међународна конференција о верској толеранцији окупила је предаваче и учеснике из земаља Дунавског региона. Колико су грађани који живе у мултиетничким и мултиконфесионалним државама спремни да прихвате друге, другачије и различите од себе? Колико незнање и непознавање свог и туђег идентитета и вере доводи до верског екстремизма и фанатизма и у ком облику се они појављују? Ово су само нека од питања о којима су учесници конференције дискутовали.
Три кључне теме конференције биће: Јудаизам, ислам и хришћанство – плурализам монотеизма – Дијалог и толеранција (излагачи: др Радмило Кошутић, Србија, проф. др Срђан Симић, Србија, Петер Лангер, Немачка и проф. Ана Зотова, Србија) , Верска толеранција – могућности и варијетети секуларног концепта (излагачи: проф. др Иван Цвитковић, Босна и Херцеговина, проф. др Анкица Мариновић, Хрватска, др Гордана Тодорић, Србија, мр Данијела Грујић, Србија), Верска дистанца према малим верским заједницама – нијансе маргинализације (проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић, Србија, проф. др Драган Тодоровић, Србија, Данијела Милићевић, Србија, проф. др марина Пуја-Будеску, Србија).
Међународну конференцију „Верска толеранција у Дунавском региону“, организовала је Фондација „Плави Дунав“, под покровитељством Покрајинске владе. Конференција је одржана у просторијама Факултета за менаџмент, у Сремским Карловцима.
