На који начин ће се Војводина укључити у преговарачки процес у приступању Србије Европској унији, била је тема данашње конференције коју је организовао Центар за регионализам и питање које је директор Центра Александар Попов изговорио најављујући учеснике, уз објашњење да је одговор на ово питање важан, јер Војводина, према Уставу Србије и сопственом Статуту, има специфична овлашћења, а самим тим и специфичне интересе кад је реч о појединим преговарачким поглављима. Који су то интереси и како би могли бити артикулисани кроз преговарачки процес, покушали су да кроз дискусије разјасне учесници конференције, чији назив и јесте „Регионални угао европских интеграција – АП Војводина у процесу придруживања Србије ЕУ“. Ова тема је сагледана из више углова, јер су у расправи учествовали представници републичких и покрајинских органа, представници међународне заједнице, као и домаћи и међународни експерти.
Конференцију је отворио председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић који је рекао да је Европска унија највећи мировни пројекат у историји човечанства. Упркос њене крхкости у суочавању са различитим изазовима: економским на примеру Грчке или у односу на основна људска права кад се говори о актуелном избегличком проблему, за Србију не постоји боља економска, вредносна и политичка алтернатива.
„Надам се да ћемо до краја године имати прилику да видимо отварање поглавље, али се исто тако надам да то неће бити само поглавље 35, које ће се односити на статус Косова и Метохије, него да ће то бити и поглавља 23 и 24 која се односе на људска права, на владавину права и правну државу“, рекао је председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић. „Ми смо свесни колико много дефицита има управо у области и поштовању људских права, слободе изражавања, слободе медија – с тим се сусрећемо сваки дан. Данас би мало ко у Србији рекао да не постоји цензура и да су медији слободни. Уколико медији нису слободни, не можемо говорити ни о слободној, демократској и европској земљи. Због тога је важно да се та поглавља отворе и то у партнерству са европским институцијама да обезбедимо ону врсту стандарда коју Србија заслужује.“
Пајтић је рекао да је покрајинска администрација обучила 65 људи за учешће у преговорима у 29 од 35 поглавља. Укључени су у групе које се односе на заштиту животне средине и регионални развој, иако су били припремљени за читав низ области: пољопривреде, науке, технолошког развоја, привреде. „Надам се да ће убудуће бити коришћени капацитети покрајинске администрације и да ће представници група, који буду преговарали када се поглавља отворе, схватити да они капацитети које Покрајина поседује треба да буду искоришћени“, рекао је Пајтић.
„Убеђени смо да земља нашег нивоа развоја, наше величине и броја становника, мора да се концентрише на концепт „life long learning-a“, на концепт науке и технолошког развоја, на концепт побољшања квалитета и броја услуга“, изнео је др Пајтић наводећи да у сличним по величини и броју становника, али развијеним земљама, услуге учествују са 60 до 70 одсто у друштвеном бруто производу. „Кад упоредимо Србију и Аустрију која је отприлике исте величине и истог броја становника, видите да је ниво пољопривредне производње сличан, због тога што су и природни потенцијали ограничени. Када дође до тога да се постави питање креативности, знања, људских потенцијала – онога што може да се унапреди и надогради, подаци су поражавајући. Наша индустријска производња је мања 7 пута, а део који се односи на услуге које се годишње произведу у Србији су вредне 23 милијарде долара, а у Аустрији 305 милијарди долара. То је 13 пута више, са истим бројем људи. Не заборавимо да је Република Аустрија децентрализована земља, са више стотина јединица локалне самоуправе и девет покрајина.“
Због тога је договорена подршка том концепту, па је покрајинска администрација једина у земљи која годинама суфинансира међународне научне пројекте. Не треба да се научници баве тиме како ће доћи до средстава за партиципацију, јер то је изгубљена битка. То треба да буде брига државе. Држава мора снажно да инвестира у оне који могу да допринесу технолошком развоју.
„Процес придруживања снажно подржавамо и то ћемо чинити и убудуће. Али, морамо знати да Покрајина у том процесу треба да има важну улогу. Без дефинисања регија као снажног чиниоца развоја државе, не можемо очекивати да ћемо стварати административни капацитет, нити да ћемо се развијати. Не смемо робовати идеологијама прошлости, које су сваки процес децентрализације и преношења одговорности на ниже нивое доживљавали као неку врсту опасности. Србија треба да препозна предности које Покрајина доноси, не само код поштовања људских права и статуса националних заједница, него и у односу на оно што намеравамо да чинимо и у другим областима. Без подршке интелектуалним капацитетима које имамо у Војводини, не можемо очекивати да ће Србија постићи најбоље могуће ефекте“, рекао је Пајтић.
Председница Одбора за европске интеграције и међурегионалну сарадњу Скупштине АП Војводине мр Маја Седларевић, у обраћању медијима који су пратили данашњи скуп, истакла је да је улога Војводине одувек била доминантна и веома важна. “Мора да се нагласи да смо до пре пар месеци, као један од својих компаративних адута у односу на остале делове земље, увек наводили да се граничимо са земљама ЕУ. Нажалост, данас морамо да разговарамо о томе да смо окружени границама које су затворене и зидовима који су подигнути и то је наша реалност. Надам се да ће проблем са којим смо се суочили бити превазиђен, превасходно због избеглица, којима се са хуманошћу мора омогућити нормалан пролаз до њиховог коначног циља. С друге стране, Војводина својим географским положајем и политичком улогом, има посебну улогу у процесу европских интеграција, као регион који има изузетне успехе у међурегионалној и прекограничној сарадњи. То су предуслови за још ефикаснији процес европских интеграција Републике Србије“, изјавила је Маја Седларевић.
Шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије ЕУ проф. др Тања Мишчевић пренела је присутнима у којој фази је тренутно преговарачки процес, говорила о месту АП Војводине и њених институција у том процесу и осврнула се на актуелну ситуацију проузроковану у региону избегличким проблемима.
Говорећи о Војводини у процесу приступања Србије Европској унији, Тања Мишчевић је рекла: „Ми већ имамо сад неко искуство, у неким од наших радних група Покрајинска влада јесте била представљена својим чланством. У другим радним групама је најдиректније учествовала у припремама за скрининг, у изради и представљању докумената. И даље радимо: на пример, покрајински секретар за мањине је сада и члан радне групе за израду посебног акционог плана за националне мањине. Ради смо да чујемо какве су још могућности, где има простора, да сви који имају обавезу, пре свега, у имплементацији, треба и могу да буду укључени у сам процес преговора. У неким сегментима је важно да Србија има Војводину као пример добре праксе, који су се показали као јако добри. То подиже Србију на лествици, посебно у домену заштите људских права, јако добро стоји у разматрању и оцени стања унутар ЕУ, или када се то процењује у ЕУ“.
Шефица Преговарачког тима је још навела: „Прецизна порука из ЕУ, не само из Брисела, већ из европских престоница, посебно Берлина, је да до краја године Србија може очекивати отварање поглавља 35, које се бави процесом праћења и нормализације односа између Београда и Приштине, као и поглавља 32, које се односи на финансијску контролу. Фокус јесте у овом моменту на поглављима 23 и 24, али знамо да ће он константно бити такав. На овим поглављима такође радимо пуно, акциони планови за оба поглавља су у потпуности завршени, кренули смо са унутрашњом процедуром, а Европска комисија истовремено са сопственом процедуром, како би смо одмах након тога могли отворити и ова два поглавља.“
Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски је рекао да резултати који су у АП Војводини постигнути говоре о томе да она има добро постављене основе за квалитетне пројекте и коришћење доступних фондова. Од 2007. до 2013. године, то је преко 110 милиона евра, преко 350 пројеката, 86 посто свих прекограничних пројеката у Србији реализовани су у Војводини.
Бугарски сматра да ће Република Србија врло брзо морати да се определи у ком правцу ће ићи и на који начин ће управљати са фондовима који ће нам бити на располагању са пуноправним чланством у ЕУ, он верује од 2022. године.
„Тада ћемо имати структурне и кохезионе фондове и онда се поставља питање: по ком принципу ће се њима управљати. Ми сматрамо да Војводина има административног капацитета, знања и финансијске капацитете које смо у Покрајинској влади и у Развојном фонду Војводине поставили са неколико милиона евра годишње за суфинансирање и предфинансирање пројеката. Направили смо школу „Европска академија“ у Фонду „Европски послови“ заједно са Универзитетом у Ново Саду, и системски желимо да до 2022. имамо хиљаду људи који ће знати да раде у матрици ЕУ“, поручио је Бугарски.