Образлажући амандмане Покрајинске владе на Предлог закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту, председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић, истакао је да предложени амандмани представљају континуитет политике Покрајинске владе у аграру.
„Амандмане смо предложили због тога што Предлог закона o изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту, доводи под знак питања и право пољопривредника и права будућих генерација. Такође, доводи под знак питања и право наследника који у процесу реституције претендују да добију пољопривредно земљиште које им је одузето у процесима национализације од 1945. до 1956. године“, истакао је др Бојан Пајтић у свом обраћању на седници Скупштине Војводине.
Пајтић је подсетио да се Покрајинска влада још 2006. године, интензивном акцијом изборила да пољопривредници добију субвенције по хектару, затим да по закону добију право да у свом атару кроз лицитацију узму у закуп државно пољопривредно земљиште и тиме обезбеде егзистенцију за себе и за своју породицу.
„Оно на чему инсистирамо јесте да се државно пољопривредно земљиште не може и не сме продавати. За нас је то неприхватљиво, јер је пољопривредно земљиште необновљиви ресурс ове земље. То је ресурс који не може поново да се изгради, који не може поново да се „убере са гране“ и, када једном то учините, процес је неповратан,“ истакао је председник Пајтић.
Он је додао да су потпуно нетачни аргументи да је продаја пољопривредног земљишта у складу са европским стандардима.
„Бивше земље чланице Источног блока, које су данас чланице Европске уније, апсолутно не продају државно пољопривредно земљиште. То не чине ни старе чланице Европске уније, већ се дешава управо супротан процес“, истакао је др Бојан Пајтић и додао да Немачка и Француска откупљују пољопривредно земљиште од приватника, и онда земљиште, које постаје државно, дају у закуп својим пољопривредницима.
Пајтић је додао да данас од закупа државног пољопривредног земљишта само на територији покрајине Војводине живи око 50 хиљада становника, а вероватно је слична ситуација и у другим деловима Србије. Као је навео, то значи да између 10 и 14 хиљада домаћинстава у Војводини живи захваљујући закупу пољопривредног земљишта, живи захваљујући томе што су узели кредите да би куповали механизацију којом ће то земљиште обрађивати.
„Ове измене Закона неприхватљиве су нам због тога што се институт државне својине земљишта практично доводи у ситуацију да ће то земљиште бити изложено продаји. Уводи се још један потпуно неприхватљив институт, а то је право првенства закупа на 30 година и то једном правном лицу на територији једног атара. То практично значи феудализацију наших простора. Значи да ће неколико тајкуна, потпуно је небитно да ли су домаћи или страни латифундисти, бити у поседу земљиште. Ово није својинско овлашћење, али јесте овлашћење које доводи, у наредних 30 година, у ситуацију наше пољопривреднике да неће моћи да обрађују то земљиште. Доводи их у ситуацију да су џабе узимали кредите и куповали пољопривредну механизацију, да неће бити у могућности да обезбеде своју егзистенцију, јер неће бити у могућности да то земљиште обрађују“, истакао је председник Пајтић.
Председник Покрајинске владе је додао и да ће се пољопривредно земљиште давати у закуп тајкунима по потпуно нејасним критеријумима комисије ресорног републичког министарства, на основу прихватања инвестиционог плана.
„То је потпуно нетранспарентан начин, који основано доводи у сумњу и законитост таквог поступања и добре намере, и доводи коначно под знак питања и поштен приступ у овом процесу“, истакао је председник Пајтић.
Пајтић је још додао да потенцијални наследници, који су у процесу сукцесије имали право да им се врати оно што су наследили од својих предака, неће моћи да то право реализују ако државно земљиште буде продато.
„Они нису формално ушли у посед тог земљишта, али суштински јесу. Овај закон омогућава да се прода туђе, да се учини нешто што је противуставно и потпуно неморално и због тога предлажемо ове амандмане. Предлажемо их због тога што се оваквим законом доводи под знак питања и уставни поредак ове земље, али и будућност ове земље. Свака одговорна и домаћинска власт мора да води рачуна о томе да пољопривредно земљиште нисмо наследили од предака, него позајмили од потомака, и ми се тако и понашамо“, нагласио је покрајински премијер.
