Нови Сад, 26. фебруар 2013. године – Покрајински секретаријат за урбанизам градитељство и заштиту животне средине организовао је презентацију резултата и закључака пројекта ”Јачање институционалних капацитета за управљање опасним отпадом”, који су, као партнери, реализовали Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине Републике Србије и Агенција за животну средину Аустрије, уз подршку Европске уније. У пројекат је, са српске стране, био укључен и Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине. Основни циљ пројекта био је да допринесе усклађивању законодавства о опасном отпаду у Србији са законодавством ЕУ и да подстакне примену примера добре праксе.
Најизраженији проблем управљања отпадом у Србији у 2010. години, када је пројекат започет, било је непостојање одвојеног сакупљања и третмана опасног отпада. Опасан и комунални отпад се често заједно сакупљају и одлажу на неусловним депонијама. У Србији не постоји постројење за термички, или физичко-хемијски третман, или одлагање опасног отпада; нека предузећа поседују неквалитетну опрему за сакупљање, то јест постројења за третман, поновно искоришћење и спаљивање опасног отпада. Стога је било неопходно што пре предузети акције којима ће се успоставити ефикасан систем управљања опасним отпадом са системом контроле и одговорности на свим нивоима, од детектовања и сакупљања, до рециклирања и уништавања опасног отпада.Скуп је отворио покрајински секретар др Слободан Пузовић, који је подвукао значај пројекта на јачању капацитета и наше администрације за надзор и управљање токовима опасног отпада. Иновирана је законска регулатива и прилагођена европским директивама у овој области. Пузовић је оценио да је најзначајније што су сачињени посебни национални планови за четири врсте опасног отпада и што су обучени људи да примене високе европске стандарде у управљању опасним отпадом. Значајно је и то што је направљена листа контаминираних подручја опасним отпадом и што су утврђени приоритети за санацију тих локација. Према Пузовићевим речима, опасни отпад који се продукује и представља проблем у животној средини, може да буде и потенцијал за одрживи развој локалних заједница. Ако се правилно управља токовима, тај отпад може да се у перспективи "преведе" у сировину за неку нову производњу, након што је, пре тога, неутрализован и учињен безопасним за здравље људи и животну средину.Помоћник министра за енергетику и заштиту животне средине и лидер пројекта Хранислав Стојковић нагласио је да је пројектом утрт пут за третирање опасног отпада, како се то ради и у Европској унији, без чије подршке не би могли бити постигнути добри резултати. Он је најавио да ће бити решен проблем који је настао након гашења Фонда за заштиту животне средине, доношењем закона и успостављањем система оператера за сакупљање опасног отпада, или оснивањем јавног предузећа.О резултатима пројекта говорили су представници Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, као и представници пројектног тима из Агенције за заштиту животне средине Републике Аустрије. Резултати су постигнути при дефинисању и усвајању националних планова за посебне токове опасног отпада, приликом припреме и усвајања уредби и прописа за изабране токове опасног отпада, унапређења институционалних капацитета за управљање опасним отпадом и идентификације ”црних тачака” загађења, односно подручја контаминираних опасним отпадом, као и приликом утврђивања приоритета за њихову санацију. Израђени су национални планови за посебне токове опасног отпада: отпадних уља, батерија и акумулатора, електричног и електронског отпада и азбеста.Говорећи о количини таквог отпада, Пузовић је рекао да су подаци оквирни, али се ажирирају. Према његовим речима, у Србији се годишње продукује негде око 27.000 тона отпадних акумулатора и батерија и то се, углавном, све рециклира. Увезе се, или продукује до 80.000 тона електричног и електронског отпада годишње, а проблем је што се само трећина те количине рециклира. Пројектом се предвиђа повећање рециклиране количине. Највећи проблем је са отпадним уљима: произведе се око 50.000 тона годишње, а процењује се да се свега пет процената рециклира – остатак загађује животну средину.Бригите Каригл, шеф одсека за управљање отпадом Агенције за заштиту животне средине Аустрије истакла је да је сарадња на пројекту била изванредна и да ће се наставити. Она сматра да је Србија на добром путу кад је у питању управљање отпадом и да је у последње две године учињен велики помак напред. На данашњој презентацији присуствовали су, поред учесника у пројекту, представници војвођанских локалних самоуправа, јавних комуналних предузећа и оператери који се баве управљањем опасним отпадом.