Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар Бранислав Богарошки састао се данас са представницима пољопривредних удружења у Војводини, а повод је био да се размотри начин на који се могу заштити нарушена права пољопривредника проистекла из Закона о изменама и допунама закона о пољопривредном земљишту.
Пољопривредна удружења, чији су представници присуствовали данашњем састанку у Покрајинској влади су: Асоцијација пољопривредника Војводине – Мирослав Киш, Регионална канцеларија за рурални развој Суботица – Павле Кујунџић, Удружење Футошки купус – Горан Пуача, Војводина Аграр – Михајло Кун, Општинско удружење пољопривредника Стара Пазова – Јарослав Фабри, Вршачки Ратари – Златко Заркула, Удружење пољопривредника Стајићево– Драган Клеут и Клуб 100П+ – Војислав Малешев.
Потпредседник Богарошки је након састанка у својој изјави медијима истакао да је током данашњег сусрета, који је имао са репрезентативним удружењима пољопривредника, која су се одазвала за разговор, обухваћено више тема.
„Прва тема о којој је било речи је у вези са проблемима око примене Закона о изменама и допунама закона о пољопривредном земљишту, који су већ сада евидентни, поготово када је реч о питању права на жалбу на поступке лицитације, које ће се ускоро отворити ако се не нађу решења на нивоу Министарства пољопривреде и заштите животне средине или уколико Закон не буде измењен“, истакао је потпредседник Богарошки.
Како је потпредседник Покрајинске владе и ресорни секретар још навео, разговарано је и о реституцији земљишта, јер је изменама Закона предвиђено да уколико се промени власник на државном земљишту кроз поступак реституције, биће дужан да трпи закуп заснован на свом земљишту до истека уговореног закупа.
„Онај ко у реституцији добије земљиште, наредних тридесет година неће моћи слободно да располаже са њим, него ће ући у овај процес у својству закуподавца , уместо Републике Србије и бити дужан да трпи постојеће уговоре. Дакле то су неки нови моменти који су се још појавили“.
Учесници састанка дотакли су се и теме у вези са субвенцијама.
„Ове године се суочавамо са три пута мањим субвенцијама, а где притом у региону немамо мању субвенцију од 200 евра по хектару. Било је речи и о обећању Министарства пољопривреде да ће одмах по усвајању измена и допуна Закона о пољопривредном земљишту кренути да ради на нацрту новог закона, који треба да утврди заштитне механизме за наше пољопривреднике приликом куповине земљишта купаца из иностранства од 1. септембра 2017. године. Дакле, време цури и ово је крајњи моменат да се крене у тај посао, крајње време да се води озбиљна аграрна политика и крајњи је моменат да Влада Републике Србије и Министарство пољопривреде определе буџет у складу са Законом. Дакле минимум пет посто републичког буџета како би се људима исплатиле субвенције, које су им неопходне да би уопште могли да функционишу и истрпе било какву врсту конкуренције. Новца у републичком буџету никада нема довољно, али сам сигуран да у прерасподели постојећих средстава могу да се нађу средства, а не спусте наше пољопривреднике на најнижу директну субвенцију која постоји на територији Европе. Значи једва 35 евра, уз то да мало частимо, у односу на 200 евра у окружењу. То је нешто што неће моћи да се издржи и што ће довести до озбиљног пада пољопривредне производње у 2016. години“, предочио је у својој изјави потпредседник Богарошки.
„Влада Републике Србије може да реагује тако што ће урадити ребаланс и средства са којима располаже распоредити на начин да уважи и потребе пољопривредника и реалност, коју нам намеће окружење. Такође, пољопривредници морају да воде рачуна о својим интересима. Постоје удружења која окупљају пољопривреднике на територији Војводине и територији Републике Србије, и они морају да се владају према сопственим интересима. Није на Покрајинском секретаријату да усмерава у било ком правцу. Наша обавеза као државног органа, уосталом и обавеза Министарства пољопривреде јесте да их реално обавести о оном што их чека у њиховој агроекономској години у току 2016. године, а потезе које ће предузети зависе од њих, а Покрајински секретаријат им увек стоји на располагању и помогне у профилисању њихових захтева уколико их буде“, нагласио је потпредседник Богарошки. Овом приликом је напоменуо и да је неопходно убрзати процес акредитације, како би могла да се повуку средства Европске уније. Према речима потпредседника Богарошког ми та средства већ годинама губимо и ту су кораци веома мали. Како је објаснио, притом ако та средства и буду доступна нашим пољопривредницима у 2016. години, „та средства нису, нити могу бити замена за укидање директних субвенција ни по намени, а ни по висини“.
Мирослав Киш, председавајући Асоцијације пољопривредника Војводине истакао је да је став овог удружења да су када је реч о субвенцијама, пољопривредници целе наше земље више него угрожени. Када је реч о државном пољопривредном земљишту, више од месец дана да је Закон донесен, али нема и подзаконских аката. По нама Закон се не може применити, али имамо утисак да локалне самоуправе раде мимо Закона и да ће бити проблема. Програми неће бити на време донети, а локалне самоуправе када Закон буде примењен биће ускраћене за средства која их припадају“, казао је Киш и поновио да је неприхватљиво да 220.000 газдинстава остане без субвенција у 2015. години, а да испадне крива Асоцијација све услед лоше аграрне политике.“ Како је председавајући Асоцијације пољопривредника Војводине навео Закон о пољопривредном земљишту омогућује само инвеститорима да добију земљу, а сви остало иде на штету малог и средњег пољопривредног газдинства у Републици Србији.
„Наредни корак, биће трибине о актуелној ситуацији у овој области, заједно са надлежнима, како би дошли до решења и зауставили губитке које као друштво, сада на овакав начин имамо“, изјавио је Мирослав Киш.
Драган Клеут, председавајући Удружења пољопривредника Стајићево изнео је да је данашњи сусрет резултат великог незадовољства које проистиче из односа и примене мера које Влада Републике Србије и Министарство пољопривреде спроводе задње три године у политици према домаћим пољопривредницима. Оне су се директно лоше одразиле на пољопривреднике средњих и малих газдинстава.
„У ситуацији где нам се смањују субвенције као домаћим пољопривредницима, и где ће један број људи бити фаворизован од стране друге државе, поставља се питање Влади Републике Србије каква ће бити и демографска слика у том делу Војводине за наредних десет година. Немамо ми ништа против страних инвестиција, али имамо против оваквог Закона који је прављен за стране компаније на основу неког инвестиционог плана. Ми пољопривредници ћемо покушати и даље да се организујемо али са субвенцијама које су нам намењене нећемо бити равноправна конкуренција у региону. Тражићемо састанке са надлежнима поводом ових мера и даље се удруживати у циљу остваривања интереса које смо поставили.“
