Picture of the authorPicture of the author
/ Нови Сад, петак, 27.06.2014

Бранислав Бугарски на Форуму о ЕУ стратегији за Дунавски регион

1403866178279

Читај ми

Читај ми
AA

Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоурпаву Бранислав Бугарски учествовао је, 26. и 27. јуна, у Бечу, на Трећем годишњем Форуму о ЕУ стратегији за Дунавски регион, где је говорио о начину повећања капацитета јавне администрације на дискусији „Изградња институционалног капацитета у Дунавском региону у пракси”.

У оквиру дискусије и округлог стола на тему “Изградња институционалног капацитета у Дунавском региону у пракси – презентација интегрисаних пројектних приступа и размена искустава” секретар Бугарски је говорио о начину повећања капацитета јавне администрације кроз сарадњу. Овом приликом Бугарски је представио војвођански стандард као модеран начин управљања локалним самоуправама.

“Верујем да је модернизација јавне управе кроз сарадњу велики корак напред. Под модернизацијом подразумевам промену мишљена о јавној управи, у смислу да она треба да постане јавни сервис грађана. Трудимо се да кроз политику малих корака установимо и стандардизујемо које услове морају да испуне локалне самоуправе да би подигле своју конкурентност, јер, да би се апсорбовала средства из европских фондова, мора да постоји јасна документација”, истакао је Бранислав Бугарски.

Како је рекао ресорни секретар „Војвођански стандард“ подразумева да локалне самоуправе имају стратегију развоја, канцеларију за локални економски развој и систем „48 сати“ и да ће до 2015. године све општине имати заокружен тај процес.

Бугарски је истакао да је децентрализација изузетно важна у процесу друштвено-економског развоја Дунавске стратегије, а са тим се сложио и министар за немачки федерални савет и Европу и међународне послове Петер Фридрих, који се се надовезао у дискусији на ову констатацију и додао да не само у Дунавском региону, него и у целој Европи, постоје примери успешне децентрализације чиме региони и градови имају могућност да своје одлуке самостално доносе и финансирају. Тиме се, према његовим речима, успоставља веза између институција и грађана који имају могућност да доприносе заједничком интересу.

У дискусији су, поред Бранислава Бугарског и Петера Фридриха, учествовали и проф. Станка Сетникар-Цанкар са Факултета за администрацију из Љубљане, проф. др Роберт Мулер-Торок, са Унивезитета примењених наука из Лудвигсбурга, као и проф. др Јоаким Бек са Универзитета из Келна.

Годишњи Форум о ЕУ стратегији за Дунавски регион организују Европска комисија, Република Аустрија и Град Беч и он сваке године окупља и повезује представнике политичког живота, јавног сервиса, цивилног друштва и пословног света.

Форум су свечано отворили, министар за Европу, интеграције и спољне послове Аустрије Себастиан Курц, градоначелник Беча Михаел Хојпл, а скупу је присуствовао и министар иностраних послова Републике Србије Ивица Дачић.

Како је на отварању наглашено, слоган овогодишњег Форума је „Ми растемо заједно“, и представља европски циљ економске, територијалне и социјалне кохезије, што је важно за одрживи развој Дунавског региона. Учесници су изразили уверење да ће процес интеграција бити од значаја свима који су у њих укључени, те да ће та сарадња значајно допринети међународној конкурентности Дунавског региона.

Неке од тема на Форуму су биле „Дунавски потенцијал-превазилажење разлика“, „Изазови Дунава-Улагање у људе“, „Дунавске различитости“. Посебна пажња посвећена је повезивању дунавских региона у областима економије, стручној едукацији и могућностима коришћења ЕУ фондова, образовању, моделима развоја туризма, активностима у области заштите животне средине.

Учесници годишњег Форума, у оквиру тематских сесија, бавили су се значајем инклузивног, одрживог раста као предуслова за просперитет, прилагођености европских политика свим интересним групама у циљу стварања конкурентног Дунавског региона, као и управљањем, критеријума и спровођењем стратегије за Дунавски регион.

На форуму је оцењено да активности у оквиру Дунавског региона, који одликује социо-економска, политичка и свака друга хетерогеност, представљају велики изазов и прилику за његов развој.

fixed-img